Заједнички бренд за производе са КиМ – не желимо да живимо у заблуди да су француски сиреви бољи од шарског

Председница Друштва аграрних економиста Татјана Бранков каже за РТС, поводом пројекта Косовски божури, да је циљ да потрошачи у земљи добију прилику да конзумирају високо квалитетне производе. Уколико се пољопривредницима на КиМ на адекватан начин помогне, обим производње се може значајно повећати, истиче Бранков.

Само прошле године, на територији Косова и Метохије регистровано је готово 6.800 нових пољопривредних газдинстава, чији су носиоци Срби. Најјачи адут им је производња вина, али прерађују и извозе производе од воћа и поврћа, и одгајају велики број аутохтоних раса говеда.

У току је рад на пројекту Косовски божури, који предвиђа да ту ознаку добију производи са Косова и Метохије. Могу ли прехрамбени производи са КиМ на тржиште под заједничким брендом?

Татјана Бранков, председница Друштва аграрних економиста, рекла је у Дневнику РТС-а да је пољопривредницима на Косову и Метохији прво потребно да сачувају самоодрживост.

"Неопходно је отворити једну млекару која би вршила централизован организован откуп на територији Космета. Неопходно је повећати број говеда, кока носиља. Неопходно је активније се укључити у откуп производа са Космета. Пољопривреда није само модел опстанка српских домаћинстава на Космету, већ је она кључна за њихов опстанак", истиче Бранков.

Уколико се њима на адекватан начин помогне, додаје Бранков, тада се обим производње може значајно повећати, а тржиште централне Србије и Војводине снадбевати високо квалитетним производима, између осталог лековитим биљем, воћем, поврћем, прерађевинама и у мањој мери медом и сиром, чиме би смањили зависност од увоза поврћа из Северне Македоније и Албаније.

"Не желимо да живимо у заблуди да су француски сиреви бољи од шарског"

"Оно што је наш циљ, циљ Друштва аграрних економиста, да и ми потрошачи у Србији добијемо прилику да конзумирамо високо квалитетне производе. Не желимо да живимо у заблуди да су француски сиреви бољи од једног шарског сира", наглашава Бранков.

Пут до ексклузивних ресторана и продавница, наводи, већ налазе пре свега вина, такође и ракије и неке друге врсте сирева са Космета.

"Мед је производ за којим постоји већа тражња од понуде и продаје се, купују га чак и Албанци по цени од 20 евра по килограму", наводи Бранков.

Нелојална конкуренција на Косову и Метохији

Што се тиче евентуалних примедби о форсирању домаћих производа, Бранков указује да није забрањено подржавати домаћу производњу и да све развијене земље света то чине, само на различите начине.

"Овде је ситуација додатно појачана, јер се наши произвођачи на Космету суочавају са потпуно нелојалном конкуренцијом. Албански власници супермаркета истичу заставу Србије на полицама, тако да то изазива бојкот производа", додаје Татјана Бранков.