Докле се стигло са радовима на Моравском коридору

Дуж читаве трасе, ако се изузме 27,8 километара пуштених у саобраћај, на Моравском коридору се ради – мостови, петље, надвожњаци, подвожњаци, хидротехничко уређење Мораве; од 1. марта требало би да почну радови на горњем слоју, каменом и асфалтном.

"Акценат је на армирачким и бетонским радовима, такође, изводе се радови на заштити трупа ауто-пута од поплава, радови на заштити стубова мостова од речне ерозије, а паралелно са овим радовима изводе се и радови на измештању и заштити линијске комуналне инфраструктуре", каже шеф пројекта "Моравски коридор" Леонид Вуковић.

Ове године, кажу извођачи, циљ је да у саобраћај пусте нових 20 километара ауто-пута на деоници Кошеви–Трстеник, и 26 километара од Адрана према Прељини  који ће повезати Краљево и Чачак.

"Када у једном тренутку у једној години отварате више од сто километара ауто-путева и брзих саобраћајница, ако треба да се ураде еласто-одбојне ограде, ако треба да се ураде жичане ограде, и када то све мултипликујете и претворите у број километара тих ограда, долази се до једног заиста импозантног задатка који је пред нама", рекао је Александар Антић из "Коридора Србије".

Посао је сложен, објашњавају надлежни, јер се за изградњу готово половине од укупно 112 километара ауто-пута, морао изместити и преусмерити ток Западне Мораве.

"Када имате овако комплексан пројекат, имате и доста изазова. Срећни смо што смо развили изузетно добар однос са запосленима. Сарађујемо веома отворено и транспарентно и када наиђемо на изазов, разговарамо и заједно тражимо решења. Тај однос нам много значи", каже Шон Макормак из фирме "Бехтел-Енка".

"Учешће на оваквом пројекту, поготову на радном месту на коме јесам, је изузетно велика привилегија, велика част и велико искуство и сигурно знање које ћу понети одавде и које ће ми служити у свим будућим пројектима на којима ћу учествовати", наводи шеф пројекта Леонид Вуковић.

И док већину проблема решавају, посао највише трпи због недостатка радне снаге.

"То јесте класичан проблем са којим се не суочава само Србија него читав регион и читава Европа. Ни Србија се не би у овој мери суочавала са овим проблемом да не градимо оволико пуно", каже Антић.

И ресорни министар истиче да је потребно више радне снаге, као и радних места.

"Ми смо привреда која расте и како привреда расте нама је потребно више радних места. Са више радних места потребно нам је више радне снаге и то је карактеристика развијених привреда. Нема привреде у западној Европи која је развијена и не почива на страној радној снази. Тако да ћемо у будућности имати више потребе за страном радном снагом, због тога смо 2023. либерализовали радно законодавство у смислу лакшег доласка страних радника", рекао је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

Више од 3.500 радника и преко 1.200 јединица механизације ангажовано је дневно на изградњи Моравског коридора, ауто-пута који ће повезати источну и западну Србију и бити први паметни ауто-пут у нашој земљи.