Четвртком у 9: Давос о глобалној кризи - утицај ратних жаришта на инфлацију и високе камате

Време је поликриза, кажу аналитичари. Кренуло је, од пандемије 2020. и прекида ланца снабдевања због локдауна у Кини. Дошли смо до ратова у Украјини и на Блиском истоку. Хоћемо ли у потрази за одговорима има ли краја инфлацији и високим каматама и ове године гледати у ратна подручја? Чини се да рат у Украјини има секундарну пажњу, али можда примарне последице. Која криза од свих ових по нас и даље оставља највеће последице и највећи утицај?

Јелена Жарковић, професорка Економског факултета наводи за РТС да од свих ових криза по нас и даље највећи утицај има рат у Украјини и објашњава важност руских енергената за тржиште Европске уније.

"Значај, рецимо, немачке економије која је за нас посебно важна с обзиром да је она наша најважнија извозна дестинација, а немачкој привреди су са своје стране, веома погодовали јефтини руски енергенти. Она је могла да обезбеди конкурентност своје привреде, да она буде већа, да она буде ценовно привлачнија, баш због јефтиних руских енергената. Тога више нема, тако да немачка привреда је због тога била погођена, па самим тим је то имало и већи утицај на Србију. Мислим, ја сад причам у прошлом времену, иако, наравно, и данас то има утицај на нас", каже Жарковићева.

Савић: Свету прети нов талас повећања цена енергената

Небојша Савић, професор ФЕФЕ наводи за РТС да највећи негативан ефекат ових криза на нас има оно што се дешава у Украјини. 

"Зато што је то највећи утицај на Европу. А ми смо сада између. С једне стране добијамо енергенте са истока, а с друге стране економски и по другим критеријумима инвестирања смо везани за Европу, односно за Запад", наводи Савић.

Упитан о томе какав утицај има или би могао да има сукоб Израела и Хамаса - кризе између Палестине и Израела одговара да та криза подсећа, економисте, на нешто што се дешавало пре 50 година.

"Пре 50 година, када је био такозвани рат између истих земаља, да кажемо условно, настала је највећа инфлација у САД последњих 50, 60, 70 година. Зато што су у првом делу кризе '73. године цене енергената четири пута повећане, а у другој фази кризе '78, '79. други нафтни шок, мислим да је била два пута повећана цена енергената. Кад то повежемо и са овим што се дешава у Црвеном мору, дакле свету прети нов талас повећања цена енергената, јер ако се пролази за Европу Суецким каналом, и улазе танкери, односно превоз енергената тим путем за Европу, онда може да се деси, ако ствар ескалира даље, да будемо изложени свим ризицима које потенцијално можда да донесе сукоб на Блиском, односно Средњем истоку, како га и ко зове", каже Савић.

Зечевић: Американци намећу наратив - ако Украјина падне угрожена је Европа

Звезда, и ове године у Давосу, кажу, био је председник Украјине Володимир Зеленски, између осталог рекао је ојачајте нашу економију, вашу безбедност.

Слободан Зечевић из Института за европске студије рекао је за РТС да су Американци наметнули Европљанима одређени наратив, одређену идеју - да ако Украјина падне, ако Руси победе Украјини, онда следе балтичке земље, следи Пољска, следи Румунија, следи Бугарска, значи читава Европа је онда практично угрожена.

"То је прича коју Сједињене Америчке Државе, да тако кажем, сервирају Европљанима. И они кажу нема другог избора него да се максимално одричете и да помажете Украјини. Да је наоружавате максимално, да јој испоручујете стално нова оружја, да је финансирате, и тако даље", наводи Зечевић.

Указује да Немци планирају ове године да дају Украјини 8 милијарди, те да Французи већ спремају ново наоружање за Украјинце, између осталог авионе МиГ-29, за које се они већ обучавају у Румунији.

"Шта је овде проблем у читавој овој причи, америчкој, коју Европљани тако лако гутају? Има један проблем, а то је откуд Русији са својих 140 милиона становника ресурси да нападне Европу од 500 милиона становника и да освоји толику Европу? Да ли Русија има опште могућности, а она нема могућности за сада ни у Украјини да заврши посао, камоли да нападне неколико европских земаља истовремено. То је једно питање које се намеће", каже Зечевић.

Указује да је председник Француске Емануел Макрон поручио да ће Париз морати да  испоручи још више наоружања Украјини.

"Оно што је мени такође било интересантно јесте да сам гледао један велики спектакл, који се давно није видио у Француској, а то је председник Макрон на неколико канала, то никад није било, који је давао интервју два и по сата. И кад су га питали везано за Украјину, шта он мисли, онда је рекао, па знате, мораћемо да испоручимо још више наоружања, мораћемо, не знам, толико ракета, толико овога, толико онога, а и он мени није деловао да је сасвим убеђен да је то право решење за читаву кризу", каже Зечевић.

Оно што је сигурно, значи у наредном периоду Европа ће се одрицати да би финансирала, покрила украјински буџет и да би наоружавала Украјину, а да ли је то решење, ја нисам сигуран.

Целу емисију Четвртком у 9 погледајте у видео-снимку на почетку текста.