Табаковић: Поносна сам на век и по српског динара, чуваћемо стабилност наше валуте

Јоргованка Табаковић је подсетила је на историју српског динара која је почела 12. децембра 1873. године када је донет Закон о ковању српске сребрне монете, којим је уведен динар као званична валута Кнежевине Србије.

Навела је да је Србија динар као валуту користила и када је била краљевина и кнежевина а и Југославија је задржала динар као своју монету.

"Током своје историје динар је био валута различитих држава у чијем саставу се налазила наша земља. И кроз врло турбулентна времена остао је стожер нашег националног идентитета, сведок прошлости, а светионик будућности“, рекла је гувернерка.

Према њеним речима, у Народној банци Србије се предано ради на очувању вредност српског динара и у реалном износу и у односу на друге валуте. "Последњу деценију стабилност динара према евру постала је нормалност, а свим инструментима који су нам на располагању, користећи и флексибилност нашег монетарног оквира, настојимо да утичемо на снижавање инфлације, како би и у реалном износу, односно мерено куповном моћи, наша валута била стабилна“, рекла је Tабаковићева.

Додала је да међутим, сви треба да имамо у виду да стабилност домаће валуте не смемо узимати здраво за готово, нити као лак задатак.

"Већ годинама сам поносна на чињеницу што грађани и привредници у Србији више нису приморани да прате курсну листу из дана у дан. Деловање вишеструких глобалних изазова у претходним годинама утицало је на то да велики број од око 180 различитих локалних валута, колико је тренутно у оптицају у свету, за локалне економије представља најпре извор нестабилности и криза, а не предност у борби с надолазећим економским изазовима“, истакла је Табаковићева.

Указала је и на то да је у бројним земљама у развоју у претходне три године слабљење локалне валуте допринело бржем расту потрошачких цена и да неке разматрају и доларизацију својих финансијских система.

"Због тога, иако је релативна стабилност девизног курса у Србији наша реалност, намерно не говорим „наша нова реалност”, јер она траје више од пуне деценије, не треба је олако схватати. Оно што могу да обећам јесте да ће Народна банка Србије наставити предан рад на очувању стабилности и тешко стеченог поверења домаће и међународне јавности“, нагласила је Табаковићева.

Изложба "Сто педесет година српског динара“ се састоји из две целине. У првом делу представљен је динар кроз историју: Динар - новац по европском узору, динар Кнежевине и Краљевине Србије, динар између два светска рата, динар социјалистичке Југославије, нови динар после монетарне реформе, пригодни ковани новац и новац Србије.

Други део изложбе чини аудио-визуелни садржај посвећен Чедомиљу Мијатовићу, човеку који је био један од утемељитеља Привилеговане народне банке Србије и донео је Закон о ковању сребрне монете и српској валути вратио име динар, како се и звала у средњем веку.

Изложба ће трајати до краја јануара а радно време галерије је радним данима од 10 до 18 часова.