Трећина предузећа у власништву жена, новац ипак није кључан - поручују предузетнице на свој дан

Приче предузетница су сличне па и у најразвијенијим земљама.

"Мој дан је могао да изгледа да одем у 8 на посао и у три преко ноћи да се вратим. Желим ту везу Србија - Швајцарска да направим да што више новца дође овде, да помогнемо женама", каже Оливера Илић из "Онабјути" у Швајцарској.

Новац није једино што је предузетницама потребно. У земљама у окружењу такође постоје посебни фондови за жене у бизнису, али оне још нису задовољне.

"Позиција жена предузетница данас у Црној Гори је и даље у повоју, напредујемо малим корацима. Док год нас не буду препознале  институције у земљи ми као предузетнице можемо да радимо, али нећемо имати адекватну подршку", рекла је Сања Милосављевић из пословне мреже "Жене од утицаја" из Црне Горе.

Нека питања међутим немају пол. Прве приватне, породичне фирме почеле су да се оснивају крајем осамдесетих година и сада се суочавамо са сменом генерација.

"Од 100 компанија које преживе прву генерацију, само око 30 преживи другу, око 15 преживи трећу и само око 10 преживи четврту", напомиње Ђорђе Петровић са  платформе "Ја, предузетник".

Да ли наследници имају жељу да преузму вођење фирме и имају ли потребна знања, није само породично питање, већ и тема за запослене који одано раде у фирми од њеног оснивања.

"Не морате да продате фирму, ви можете да будете 100 посто власник, између осталог, не морате да је водите. Онда држава организује све да би пронашла адекватне људе који ће ту компанију даље да воде. Поента је да ови људи не остану без посла", рекла је Сања Станимировић, генерална директорка "Тестерала".

Ове године предузетнице су могле да конкуришу за 40 посто бесповратних средстава од вредности пројекта, односно 50 посто уколико послују у неразвијеним општинама.

Буџетом за наредну годину за подршку женском предузетништву предвиђено је 600 милиона динара.