Заврше на депонији уместо на градилишту – зашто Србија слабо користи пепео и шљаку

У Србији је у току иницијатива да се тај отпад коначно више користи, јер ЕПС сада прода тек пет одсто пепела који остане после сагоревања угља у термоелектранама.

Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета у Београду наводи да је, према подацима изнетим на конференцији која се бавила употребом тих материјала, искоришћеност пепела и шљаке највећа у ЕУ (око 90 одсто), потом у Кини и Индији (од 60 до 90 одсто) и Сједињеним Државама (око 50 одсто).

Кузмановић је истакао и пример Словеније где је од тамошњих колега сазнао да је та земља потрошила своју целокупну производњу пепела и да су све депоније испразнили.

Како је додао, користили су пепео и шљаку за изградњу обилазнице око Љубљане, насули једно поље и претворили га у градско грађевинско земљиште.

Одређену количину потрошили су и за санацију градских депонија и цертификовали их као грађевински материјал.

Милиони тона 

Према његовим речима, у Србији у сагоревању угља у термоелектранама годишње остане шест милиона тона пепела и шљаке које заврши на депонијама.

Подаци показују да користимо само пет до шест одсто те количине, пре свега, као додатак у производњи цемента.

Кузмановић констатује да примери ЕУ и Словеније говоре да би искоришћеност пепела треба да иде на 90 одсто.

Каже да би за почетак употреба пепела и шљаке требало да буде 30-40 одсто и да се постепено повећава.

Институција оператера

Једно од решења је да и Србија успостави "институцију оператера", који ће имати задатак да централизује управљање и пласирање пепела за потребе грађевинарства. "Та идеја је релативо нова и то питање треба решити системски", сматра Кузмановић.

Сматра да би то било добро решење јер му се чини да ЕПС који генерише готово сву количину пепела и шљаке нема капацитете да се тиме бави. Зато предлаже да се институција оператера успостави при Министарству енергетике и рударства.

Поред употребе у изградњи путне и железничке инфраструктуре и у индустрији цемента, пепео и шљака могу се користити за стабилизацију косина, као и за производњу "зелених бетона“ – елемената који имају већу способност упијања воде.

Истраживање Факултета показало је да пепео доприноси већој способности и да се може користити у елементима за поплочавање коловозних застора, паркинга, складишта што би помогло, како каже, у спречавању поплава јер би се мање воде задржавало и отицало.

Кузмановић указује на то да би пепео и шљака могли да се употребе у одржавању локалних саобраћајнице и некатегорисаних путева нарочито оних који се налазе у близини депонија јер би транспортни трошкови били мали.

Постоје примери улица које су пре петнаестак година асфалтиране у Обреновцу коришћењем пепела и шљаке и показало се да је трајност тих саобраћајница већа нега са класичним, са коловозним засторима.

Употреба гипса

За разлику од пепела, гипс се много више користи, иако се и он добија као нуспродукт рада термоелектрана.

Кузмановић каже да се код нас искористи око 80 одсто количина гипса које извози у Румунију.

Када погони за одсумпоравања почну да раде у термоелектранама у Костолцу и Обреновцу створиће 400.000 тона гипса, за које, сматра, неће моћи да се пласирају на тржиште па да би можда требало размислити да се код нас отворе фабрике за прераду тог материјала.

Указује на то и да се гипс ствара као нуспроизвод у добијању фосфорне киселине. "Рађен је пројекат складишта фосфогипса у Прахову којим се показало да то није отпад за опасну материју већ грађевински материјал", закључио је Кузмановић.