Реконструкција железничког коридора 10 – највећи изазов радови у Сићевачкој клисури

Прелазак са друмског, на железнички транспорт добара и путника, приоритет је чланица ЕУ. Тај задатак прихватила је и Србија, а као предуслов, неопходна је модернизација постојећих и изградња нових пруга. Од Новог Сада до Суботице, до сада је постављено више од 80 километара нових шина, а на југу земље увелико трају радови на реконструкцији железничког Коридора 10. Повезује исток и запад Европе, а путовање тим коридором краће је за 350 километара од Коридора 4, који иде преко Бугарске и Румуније.

Кичма српске железничке мреже и кључна траса за повезивање Западне Европе са Западним Балканом, Грчком и Турском, пруга Београд–Ниш, дуга више од 230 километара биће модернизована, први пут од 1884. када је изграђена.

Директор ЕБРД: Највећи пројекат пруга Београд–Ниш

"Подржавамо Србију у изградњи брже, комфорније и безбедније железничке мреже. За нас из ЕБРД-а то је приоритет, а највећи пројекат сада је пруга за велике брзине од Београда до Ниша", истиче Матео Коланђели, директор Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).

У току је израда пројектно-техничке документације која, према речима Ненада Станисављевића из "Инфраструктуре железнице Србије", треба да дефинише све оно што ће бити рађено на прузи, како ће брза пруга изгледати.

Процењена вредност радова је 2,775 милијарди евра. Средства су обезбеђена из буџета, кредита ЕИБ, ЕБРД и гранта ЕУ од 598 милиона евра, што је највећа бесповратна помоћ за пројекте коју је Србија до сада добила.

"Србија је изузетно добро оцењена и позиционирана најбоље у региону. Мислим да је ово земља у којој се прелазак са друмског транспорта на железнички одвија најбрже. И то је још један од разлога зашто ми у ЕБРД, али и ЕУ, улажемо велика средства", наглашава Коланђели.

На једној од деоница Железничког коридора 10 између Ниша и Димитровграда радови су у току.

"Радови које испланирамо морају да буду завршени за 36 сати због одвијања саобраћаја. Значи да ми 36 сати радимо, 36 не радимо, јер морамо да обезбедимо пругу за пролазак теретних возова", објашњава Васил Шилов из бугарске "Трејс груп".

Обновљено је 808 километара српских железница

Станисављевић наводи да је деоница Станичење–Пирот само један део пруге која обухвата реконструкцију читаве пруге од Сићева до Димитровграда. Цела пруга је, додаје, дуга 86 километара и за то је издвојено 169,7 милиона евра.

Железнички Коридор 10 повезује исток и запад Европе, а путовање тим коридором краће је за 350 километара од Коридора 4, који иде преко Бугарске и Румуније.

"Изградњом пруге Ниш–Београд, реконструкцијама које су већ започете Ниш–Димитровград и Ниш–Брестовац, имаћемо један комплетан европски коридор. То повлачи за собом несметан теретни саобраћај и путничке возове који неће каснити", истиче Иван Родић из "Возољубитеља – Србија".

На деоници од Ниша до Димитровграда, највећи изазов биће, кажу извођачи, радови у Сићевачкој клисури. Током ноћи 40 радника ради на припреми терена, скида стари камен, ископава се до предвиђене коте, после чега се ставља нова камена призма. Потом 25 радника поставља прагове и шине.

Након вишедеценијског пропадања у протеклих десет година обновљено је 808 километара српских железница. Управо на овој деоници од Ниша до Димитровграда, возови су се кретали око 30 километара на час, а након завршетка радова њихова брзина биће 120 километара на час.