Плодна земља по рекордним ценама – ораница у Каћу као вила на Дедињу

Kаћ, село надомак Новог Сада, привукло је пре пет година велике купце земљишта, који су пре осталих имали информацију где ће бити индустријска зона, а затим су почели да купују земљу.

"Добијало се 30, 40 до 100 хиљада евра по јутру, и то је било пре пет, шест година када је земља у Kаћу била седам, осам хиљада евра јутро. После тога се све променило. Прво је пољопривредна земља скочила на 17, 18 хиљада евра катастарско јутро, и нема је у оптицају. Затим, када су направљене те фабрике, самим власницима је зафалило земље. Онда су они почели да дају милионске износе за хектар земље", рекао је Димитрије Нинков, пољопривредник из Kаћа.

А земља је, каже, постала недоступна за пољопривредну производњу.

"Више сељаци не могу да купе земљу, јер је прескупа, а сама вредност и исплативост инвестиције се мери на 40 до 50 година", додао је Нинков.

Иако се у јавности ствара привид скупе војвођанске земље, такво земљиште за пољопривредну производњу није економски исплативо. Такве цене појављују се само у случајевима када се зна да ће земљиште променити намену.

"Значи када ће бити коришћено у индустријске или грађевинске сврхе и то су отрпилике цене које се постижу за појединачне парцеле на појединим микролокацијама. Тако да оне могу утицати само на те друге парцеле које ће се исто тако користити надаље за неку другу врсту производње али не пољопривредне", навела је Јелена Несторов, председница Задружног савеза Војводине.

"Када би толико коштало земљиште онда земљорадници не би на њему зарадили ни за сто година, цене су од неке две, три, четири хиљаде евра по хектару на југу Србије, па до 30, 35 хиљада евра на хектара на северу Србије", рекао је Гордан Лемајић, директор агенције за промет имовине.

Осим тога, велики градови се шире и гутају плодне оранице, и док појединци са њивама на ободу града имају среће, већина пољопривредника губи.

"У Србији, сваке године се смањи пољопривредно земљиште за 25.000 хектара, због изградње путева, дивље градње и из разних других потреба. Те површине се никада не могу надокнадити, а ми смо то земљиште само позајмили од будућих генерација", навео је Бранислав Гулаг, аграрни аналитичар.

Ситуација није другачија ни у свету, где се, према проценама, на исти начин годишње изгуби око 30 милиона хектара обрадивог земљишта, што је површина једне Италије.