Уз регенеративну пољопривреду до већих приноса и уштеда

Земљиште злата вредно, нарочито када у једној производној години омогући домаћину да три пута сеје и пет пута жање. Реч је о производњи пролећног и летњег пострног спанаћа и косидби листа першуна. Да би сачували квалитет земљишта прихватили су принципе регенеративне пољопривреде.

"Ми смо прошле године већ користили пелетирани стајњак, мање вештачког ђубрива, засадили смо скоро три хектара шумских појасева за одржавање биодиверзитета око наших парцела. То је значајно јер од тога ми не можемо да имамо користи брзо, али кроз време то треба да се докаже", објашњава Тоша Матић директор "33 Паприка Мартонош".

Регенеративна и прецизна обрада земљишта представљају две различите методе одрживе пољопривреде, сматра професор Владан Пешић са Пољопривредног факултета у Београду, с том разликом што регенеративна обавезује и сточарство.

"Поред наше земље у овај пилот пројекат 2021. године, које је дефинисала Европска комисија суделује Велика Британија, Грчка, Пољска и Кенија, а пилот пројекти поред овог доброг примера у ЗЗ, имамо и на подручју Панчева и Руме", каже професор Пешић.

Дуго су пољопривредници успевали да пад тржишних цена надоместе вишим приносима, сада простор траже у смањењу трошкова. А ту прецизна пољопривреда, са анализом здравља земишта и уз варијабилне мапе даје добре резултате.

"Када причамо о семену и ђубриву, нисмо још радили варијабилно прскање и остало причамо о неких 15 одсто ушетде", сматра Мирослав Влаовић из "Ченеј Аграр"-а.

У Новом Кнежевцу, Радован је трећа генерација пољопривредника у Биговићима. Памти како је деда воловима обрађивао земљу, а први трактор су купили 1984. године. Лане је на 270 хектара уштедео око 5.000 евра.

"Мислим да се не би исплатила испод 200 хектара. Пошто су скупе машине", сматра Биговић .

Нови стандарди ЕУ учиниће карбонске кредите најтраженијим.

"Оно што је већ сада у ЕУ дефинисано је карбонска такса у свим делатностима, то су бенефити који се остварују да тај карбонски отисак буде што мањи. Јер, као што је познато, пољопривреда негде грубо учествује са 24 процента емисије угљен диоксида", истиче професор Пешић. 

Између паметне њиве, смарт трактора и телефона и човек мора бити мудар.