Банкарски систем у Србији стабилан, штедња премашила 15 милијарди евра

Банкарски систем у Србији је стабилан, добро капитализован, а мере Владе и Народне банке допринеле су да се на време преброде спољни изазови и инфлација и очува стабилан курс динара, оцењује Агенције за осигурање депозита. Због потребе усглашавања закона са Европском унијом, Агенција, за сада пробно, примењује нову методологију обрачуна премије ризика банака.

И у наредном периоду држава ће гарантовати до 50.000 евра по штедном улогу и та сума се неће мењати. Клијенти су довољно заштићени, сматрају у Агенцији за осигурање депозита, што показује и стално повећање штедње која је премашила 15 милијарди евра.

"Утврдили смо да нема потребе да повећавамо горњу границу, тим пре што један депонент клијент штедиша може практично и милион евра да осигура тако што ће у двадесет банака, колико их има, да депонује свој износ", каже председник одбора за ревизију Агенције за осигурање депозита Хасан Ханић.

Према новој методологији, банке су додатно дужне да Агенцији уплаћују унапред по 0,15 одсто премије на вредност положених депозита и то сваки квартал унапред. То се показало као додатна мера сигурности од пропадања банака.

Таква мера, кажу, важна је и због промене каматне политике. Са истим циљем је и Народна банка наложила ограничавање камате на стамбене кредите како би се спречили проблеми у отплати.

"Растом еурибора, који је практично саставни део кредита и који је ван утицаја нас, Народона банка је у право време реаговала, лимитирала и на тај начин дефинитивно спречила да у неким наредним годинама имамо кварење тог дугорочног портфеља кредита", каже директор Агенције за осигурање депозита банака Владимир Медан.

Појачан опрез и пооштрени услови приликом одобравања кредита

У другом и трећем кварталу дошло је до успоравања задуживања, посебно привреде. И грађани су опрезнији при задуживању, па је ниво ненаплативих кредита свега три одсто.

"Видимо појачан опрез приликом одобравања кредита и пооштрене услове. То је и због тога што су у међувремену, након историсјког максимума од 20 и нешто одсто износа ненаплативих кредита из 2015, 2014. и 2013. године, банке научиле лекције из прошлости и развиле моделе који им омогућавају да на бољи начин процене кредитну способност", објашњава секретар Удружења банака Марина Папдакис.

Укупна задуженост привреде и грађана тренутно је 3.423 милијарде динара и на истом је нивоу као пре годину дана.

Евидентирано је и да је сваки десети клијент, задужен готовинским кредитом, касни у отплати.