Зелено и црвено светло Фискалног савета за буџет, Брчеревић за РТС: Ребаланс могућ у првим месецима 2024.

Укупни приходи републичке касе за 2024. износе 2.040,9 милијарди динара, а расходи 2.238 милијарди. Приходи су за 136,9 милијарди динара, односно 7,2 одсто, већи од износа прихода који је предвиђен ребалансом буџета за ову годину, а расходи за 5,0 одсто.

Планиран је дефицит од 2,2 одсто, док је у 2023. години пројектован дефицит од 2,8 одсто.

Фискални савет оценио је да су буџетом направљени одређени помаци у добром смеру, али да је фискални дефицит и даље превисок за Србију.

Шта све ово заправо значи и које су две главне препоруке за Владу Србије у вези са инфраструктурним пројектима за Интернет портал РТС-а открива главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић. 

 Што се тиче социјалне политике, Брчеревић сматра да се повременим давањем новца не могу трајно решити нарасли социјални проблеми. Објаснио је зашто је требало планирати нешто већу просечну инфлацију у 2024. години и прогнозирати нешто нижи раст БДП-а.

Буџет је скројен и усвојен у Скупштини Србије. Слажете ли се са речима предлагача, да је он развојни, уравнотежен и социјално оријентисан?

Делимично. Буџет има мешовите елементе, тј. неки његови делови могу се оценити позитивно, али неки не. Од три компоненте које сте поменули, неспорно је да буџет има изражену развојну компоненту – јер се њим планирају високе инвестиције државе од преко 5 милијарди евра.

Када је у питању уравнотеженост, она, стриктно говорећи, није постигнута. Планирани дефицит буџета у 2024. износи око 1,7 милијарди евра, што је далеко од равнотеже. Међутим, кад се узме у обзир да је 2020. минус у државној каси био 3,8 милијарди евра и да се он од тада из године у годину смањује, овај план Владе за 2024. ипак смо оценили као прихватљив.

На крају, наша анализа показује да је буџет у делу који се односи на социјална давања највише подбацио.

Почнимо онда од ставки буџета за које Фискални савет даје "зелено светло".

Да, добро је што ће издвајања за јавне инвестиције у Србији и у 2024. бити велика, знатно изнад упоредивих европских земаља. Тако смањујемо велики заостатак за Европом у квалитету основне инфраструктуре. То је и економски најквалитетнији вид државне потрошње јер снажно подстиче привредни раст – ангажовањем радне снаге и коришћењем грађевинског материјала који се онда у Србији повећано производи.

Уз све то, након завршетка градње, добра инфраструктура ће омогућити привреди да има боље резултате.

Фискални савет је, међутим, дао Влади и две важне препоруке. Прву, да поред изградње ауто-путева и железнице обрати више пажње на инвестиције у образовање, заштиту животне средине и здравство – које су запостављене. Друга се односи на све већи број пројеката који се спроводе по убрзаној процедури, без објављених анализа оправданости, тендерских процедура, јавних набавки.

Сад се тим пројектима, чија је укупна вредност већ око 8,5 милијарди евра, придружио још један нови – "Експо 2027" с изградњом Националног стадиона. Ми овакву праксу вођења важних пројеката не подржавамо и надамо се да ће се она у будућности избегавати.

Фискални савет сматра да је планирани дефицит превисок. Колики дефицит је "нормалан“?

Најједноставнији и најригиднији одговор на ово питање био би да буџет уопште нема дефицит, тј. да буде избалансиран. У том случају ни држава не би морала да се задужује за његово финансирање. Управо такав резултат Србија је остваривала у периоду од 2017. до 2019. године.

Ипак, економски је сасвим у реду и то да Србија има ограничен буџетски дефицит, до границе од око милијарду евра.

То би, с једне стране, дало довољан простор за наставак спровођења великих инфраструктурних пројеката који подстичу привредни раст, а с друге стране не би било бојазни да ће јавни дуг да се отргне контроли. Такав резултат још увек се неће достићи у 2024, али смо на добром путу да се то деси у 2025. години.

Фискални савет је проценио да ћемо у 2024. морати да се задужимо за 6,5 милијарди евра. Министар финансија каже да ћемо у међувремену вратити 4,5 милијарде, а исто тако да на рачуну имамо 5 милијарди у готовини – има ли разлога за бригу?

Ми сматрамо да постоји потреба за опрезом. Прво, да разјасним износ од 6,5 милијарди евра. То је укупно потребно задуживање Србије у 2024, од чега ће око 1,7 милијарди евра бити за финансирање новог буџетског дефицита, а 4,5–5 милијарди евра задужења биће неопходно за враћање постојећег дуга који током 2024. доспева на наплату.

Дакле, изјава министра о отплати постојећег дуга не разликује се од наших процена. Међутим, постоји један додатни проблем који министар не помиње, а веома је важан. Каматне стопе на стари дуг који се отплаћује су око 3%, а тренутно се Србија на финансијском тржишту задужује по 7%.

Србија ће током 2024. да се задужи по високој каматној стопи да би вратила дуг с ниском, што ће доста да нас кошта. Фискални савет је баш на то упозорио. Због оваквих ризика ми већ годинама инсистирамо и препоручујемо Влади да избегава расипне мере које повећавају јавни дуг.

Што се тиче тренутних депозита државе, који по речима министра износе 5 милијарди евра, они нису претерано релевантни за 2024. годину. Један део ових депозита потрошиће се већ до краја 2023. за финансирање обавеза државе. Заправо ни сама Влада у својим званичним пројекцијама јавног дуга не рачуна на те депозите у 2024. години.

Због чега сматрате да расходи за социјалне трансфере нису добро планирани – ни на техничком ни на начелном нивоу?

Зато што је животни стандард најсиромашнијих грађана Србије веома погођен високом инфлацијом која траје још од средине 2021. године. Специфичност садашње високе инфлације је и то што у оквиру ње најбрже расту цене хране и енергената. А управо за те потребе најсиромашнији грађани Србије одвајају највећи део свог буџета. Њима није толико релевантно то што је раст цена рачунарске опреме или електричних апарата био релативно низак.

Инфлација коју осећају сиромашни грађани зато је још већа од оне која се званично мери. Реакција државе на овај проблем, међутим, није била одговарајућа. Неселективна, једнократна дељења новца великим групама становништва нису добар приступ. Проблем није само у томе што овако новац неоправдано добијају и богатији грађани којима то није потребно већ и то што се повременим давањем новца не могу трајно решити нарасли социјални проблеми.

Трајно решење за повећање животног стандарда угрожених грађана може се тражити само кроз реформу система социјалних давања, уз евентуалне пореске измене која би, на пример, омогућиле олакшице за запослене који имају издржаване чланове домаћинства.

При изради буџета требало је, по вама, планирати нешто већу просечну инфлацију у 2024, на нивоу 5,5–6% као и прогнозирати нешто нижи раст БДП-а, на нивоу 2,5–3% –зашто?

Влада је у 2024. планирала убрзање раста БДП-а на 3,5% и успоравање просечне инфлације на 4,9%. Постоји, међутим, велики број ризика да се то не оствари у потпуности, на шта је Фискални савет указао. Видите, у текућој, 2023. години, раст БДП-а процењује се на 2 до 2,5 одсто.

Међутим, добар део овог раста почива на привременим чиниоцима, попут опоравка пољопривреде од суше из 2022. и високог раста производње електричне енергије услед повољних хидролошких околности. Кад се искључе ове ванредне околности на које се не може трајно рачунати, наш привредни раст у 2023. био би између 1 и 1,5 одсто.

Стога је мало вероватно да ће се он убрзати на 3,5% у наредној години, нарочито у садашњем окружењу спорог привредног раста у Европи. Уместо тога мислимо да је било боље планирати нижи раст БДП-а у 2024. од можда 2,5 до 3 процента.

Кад је инфлација у питању, она ће у 2024. неспорно да успорава. Међутим, оценили смо да то успоравање можда неће бити баш толико снажно колико очекује Влада. Тим пре што је сад у октобру дошло до повећања акциза за 8%, а у новембру нас чека повећање цене електричне енергије од 8% и гаса од 10%.

Наравно било би добро да се остваре све прогнозе Владе и ми бисмо такав исход свакако поздравили. Али кад имате овако велике неизвесности боље би било да су и прогнозе нешто конзервативније.

Да ли ће се због избора правити ребаланс буџета и мењати неке ставке у буџету?

Да, то је уобичајена пракса. С новом Владом обично се мења и структура министарстава, што онда законски захтева ребаланс буџета. Стога би требало очекивати ребаланс већ у првим месецима 2024. године. То ће уједно бити и добра прилика да се буџет за 2024. додатно унапреди, отклоне пропусти који постоје, али и започну нове политике које су Србији потребне.

Нова Влада би тако требало да се ухвати у коштац с главним проблемима јавних финансија, попут нпр. лоше уређеног система социјалне заштите, мањка запослених у важним деловима јавног сектора, застарелих пореских закона и друго.