За тржиште луксузне робе нема кризе, новац се све више троши на скупоцене ствари

Након пандемије Корона вируса и због рата у Украјни, скоро све привредне гране бележе губитке, а економска криза расте. Луксузно тржиште, међутим, није осетило трзавице и из године у годину бележи све већи профит.

На почетку пандемије 2020. године десет највећих произвођача луксузних производа остварило је више од половине свеукупних глобалних прихода, показује извештај ревизорске куће Делоит.

Куповином од куће многи су у време карантина утеху проналазили у луксузним брендовима, понајвише купујући аутомобиле, накит, технологију, одећу.

С почетка 2023. године, потражња се проширује на угоститељство и луксузна путовања.

"Пре свега треба имати у виду који је луксуз у питању. Да ли су неки одевни предмети што је средњи ниво луксуза или су у питању оно што се каже чврст луксуз, као што су сатови, као што је неки накит, итд. Дакле, пре свега то се посматра као инвестиција", каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Рационално трошење новца у тешким временима и није била одлика многих земаља. Средња класа, понајвише у азијским земљама - Кини, Јапану и Јужној Кореји, упорно троши свој новац на луксузне брендове.

"Кина постаје значајно потрошачко друштво и самим тим отварањем после пандемије, када су они били у локдауну, код њих је кренула значајна потражња за тим луксузним производима. Са друге стране, без обзира што имамо тих последњих година кризу… У свету се појавио све већи број богатих људи - иако је порастао број гладних. Дакле, то раслојавање је све веће и самим тим се отвара простор да тржиште луксузних производа напредује”, наводи Станић.

Социолог Илија Маловић указује на то да је улога моде настала из карактеристике виших и нижих друштвених слојева - виших да се разликују, а нижих да опонашају више друштвене слојеве.

Иако је популарно имати брендиране производе, у Србији поједине врсте те робе су за неке грађане луксуз, док за друге нису.

"Ми се налазимо на маргини капиталистичког друштва, све што видимо по центрима долази и код нас после неког времена. Када погледате статистику продаје аутомобила после Сајма аутомобила у Београду, видећете да се најскупљи модели први продају”, наводи социолог Маловић.

Највеће луксузно тржиште је азијски континтент, а појединачно, Сједињене Америчке Државе са готово 76 милијарди долара, док је друга Кина са близу 54 милијарде долара.

Процене су да ће луксузно тржиште у свету приходовати од пет до 12 одсто више него прошле године, односно између 360 до 380 милијарди евра - наводи студија тржишта луксузне робе коју је спровео Bain & Copmany Fondazione Altagama.

На крају године вредноваће се укупна сума, али оно што остаје извесно јесте да је већи део глобалног буџета у рукама тржишта луксуза.