Четвртком у 9: Шта је Кина Србији, а шта Западу

Виши научни сарадник Института за новију историју Јован Чавошки рекао је у емисији Четврком у 9 да је пројекат "Појас и пут" начин да се Кина промени изнутра, али и да постане нови модел глобализације коју би Кина предводила. Бојан Станић из ПКС-а напомиње да је Споразум о слободној трговини са Кином јако велика прилика за привреду као што је српска, али да постоје ризици, тржишни и геополитички. Што се тиче става Запада, дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић наводи да се кинеска иницијатива види на различите начине - као непријатељско удружовање, али и као конкуренција.

Кина је организовала "велику забаву" како би прославила један од својих највећих експеримената у повезивању са светом: Иницијативу "Појас и пут" – тако је Би-Би-Си описао окупљање у Пекингу поводом десетогодишњице те иницијативе. Да ли је експеримент успео, жели ли Кина да води свет, а шта на њено вођство каже Запад? Да ли је то што у Србију улаже колико и цела ЕУ лоша вест за западне дипломате? Шта је Кина Србији, са којом ће од следеће године почети да тргује и без царина?

Виши научни сарадник Института за новију историју Јован Чавошки рекао је у емисији Четвртком у 9 да је, у тренутку када је председник Си Ђинпинг преузео иницијативу 2013. године, годину дана од када је ступио на чело партије, па потом и државе, он на неки начин већ акумулирани кинески утицај, и економску и политичку моћ пренео на читав пројекат "Појас и пут".

Пројекат "Појас и пут" је, додаје, требао на један нови начин да промени Кину изнутра, да промени њено окружење, али и да постане нови модел глобализације коју би Кина предводила у свету.
Спољнополитички коментатор и дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић објашњава да на Западу различито гледају на пројекат "Појас и пут", у зависности од тога кога питате.

"Ако питате у Америци, они то углавном виде као својеврсно непријатељско удруживање. Ако питате ЕУ, она је ту подељена, али може се рећи да види то као конкуренцију, будући да је то најмањи чинилац око којег могу да се договоре", каже Радичевић.

Слободна трговина и прилика и ризик – како је заштићена српска привреда

Бојан Станић из Привредне коморе Србије истиче да је Кина највећа привреда на свету и да је зато Споразум о слободној трговини јако велика прилика за привреду као што је српска.

"Међутим, то носи одређене ризике. Они су тржишни – тешко је бити конкурентан на кинеском тржишту, а са друге стране, и геополитички. Али оно што је јако битно, постоје механизми да се ти ризици смање", додаје Станић.

Станић каже да је Влада успела да у преговорима са Пекингом омекша кинески став и заштити значајнији део српских производа, да буду изузети од либерализације и да не буду укинуте царине на њих.

"Пре свега, то су у области пољопривреде неки производи, где имамо компаративну предност и где постоји бојазан да би ти производи из Кине могли да преплаве и да угрозе нашу производњу. Пре свега, мислим на смрзнуто месо, говеђе, овчије, свињско. Са друге стране, свеже или расхлађено воће и поврће, одређени полупроизводи од базних индустријских метала и гумарска индустрија, и низ производа који чине готово групу од хиљаду производа у оквиру царинске тарифе", истиче Станић.

Међутим, додаје, оно што ће бити одмах либерализовано је готово 60 одсто царинске тарифе, односно листе коју чини 10.400 производа.

"Са друге стране, имаћете и постепену либерализацију за око 3.500 производа у периоду од пет, 10, 15 година. Оно што одмах може да крене јесте свеже воће, на пример јабуке, шљиве, вишње", наводи Станић.

Диверсификација привреде, како је опстао немачки БАСФ

Спољна трговина, истакао је Станић, мора бити диверсификована.

"Ово није, у том смислу, приближавања Кини, само Кини. Ми размишљамо и о таквим споразумима да се успоставе и са Египтом, и са Уједињеним Арапским Емиратима", истакао је Станић.

Радичевић је додао да је велики немачки концерн БАСФ опстао захваљујући томе што му није сва производња била у Немачкој у протеклих годину и по дана, у време драстичног скока цене гаса, већ је добар део производње био између осталог и у Кини.

"У Немачкој постоји једна врло жива дебата. Део политичке елите, пре свега Зелени, али делом и Либерали, заступају, може се рећи, више проамеричку политику према Кини и заговарају много веће заоштравање економских односа према Кини. С друге стране, остале партије, пре свега Социјалдемократе, али и Демохришћани, више слушају немачку индустрију, пре свега аутомобилску. Они имају огромне интересе у Кини, огромне фабрике и они не желе тај раскид између Европе и Кине", објашњава Радичевић.

Кинески кредити – између развоја и дужничке кризе

Када је реч о кинеској политици кредитирања и подозрењу критичара који кажу да сиромашније земље упадају у дужничку кризу пошто су узели кредите од Кине да би градили велике инфраструктурне пројекте, Чавошки наводи да су дуговања азијских и афричких земаља све већа, али да и даље представљају, као и у случају Србије, најмањи део у односу на све оно што је задуженост према западним земљама, а нарочито према западним институционалним фондовима.

"Свака земља увек треба да штити сопствени интерес, и истовремено са једном тако великом и утицајном земљом каква је Кина да оствари што боље односе и напросто да диверсификује своје политичке и економске односе на глобалном нивоу", сматра Чавошки.

"Задуживање је скупо свуда, али много зависи од врсте кредита"

Станић, упитан да ли је скупо задуживати се у Кини данас, истиче да је данас скупо задуживати се уопште, пошто су порасле каматне стопе.

Ипак, напомиње да су много тога зависи за шта се задужујете.

"Оно што је јако битно истаћи је да, уколико узимате кредит за инфраструктурни пројекат, ту су услови и релативно повољни, имајући у виду каква је ситуација сада. Потпуно је другачије када се задужите да бисте финансирали минус у каси", објашњава Станић.