Бугарска такса на руски гас погађа Србију и Мађарску – непријатељски корак или приход у каси

Увођењем додатног пореза, руски гас у транзиту кроз Бугарску поскупеће за 20 одсто. Наши суседи рачунају на знатан приход у државној каси – 10,76 долара за транзит 100 кубних метра руског гаса.

"Бугарска има право да наметне таксу на увоз и транзит руског гаса. То је прилика за праву конкуренцију између течног природног гаса из различитих извора и оног који долази из Русије. Сада постоје алтернативе – интерконектори и сходно томе руски гас не би требало да има користи од посебних олакшица", каже Николај Денков, премијер Бугарске.

Али реалност је другачија – течног гаса још нема довољно, нема ни капацитета за повећање количина.

Заједничка реакција Србије и Мађарске

Владе Србије и Мађарске, у првој заједничкој реакцији, оцењују да одлука Софије угрожава енергетску безбедност земље чланице Европске уније и земље кандидата за чланство. Београд и Будимпешта договорили су се да о том питању усаглашавају ставове.

Председник Србије Александар Вучић каже да имамо проблем јер су Бугари дигли таксе за руски гас.

"Ми и Мађари смо реаговали заједничким саопштењем. Чудне се ствари дешавају, цена гаса опет скаче. Гаса имамо 700 милиона кубних метара, али ако нам неко заврне доток гаса, онда смо опет имамо проблем, али боље смо се спремили него већина других", рекао је Вучић.

Мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто поручује да је ово непријатељски потез Бугарске.

"Желим јасно да ставим до знања да је одлука Бугарске један непријатељски корак према Мађарској и Србији. Снабдевање, куповина и транзит природног гаса из Русије нису под санкцијама Европске уније. Та такса је у супротности са европским прописима, јер једна чланица ЕУ не може увести царину другој. Због тога је образложење бугарског премијера без основа", истиче Сијарто.

Стручњаци критикују одлуку Бугарске

Одлуку оштро критикују стручњаци у читавом региону, али и бугарска јавност. То, кажу, не гарантује повећање прихода, а Бугарска може да се увуче у арбитражни спор са "Гаспромом", јер се нарушава дугорочни уговор о снабдевању потписан 2020. године.

"Могли бисмо озбиљно да нарушимо наше односе са Србијом. Није добро ни да нам је Мађарска непријатељ у Европској унији", рекао је проф. др Васил Петков, шеф катедре на Универзитету за националну и светску привреду у Бугарској.

"Одлука носи озбиљне ризике. Такав порез није договорен са осталим државама чланицама Европске уније. Бугарска нема право да једнострано уводи увозне дажбине", сматра Мартин Владимиров, директор за енергетику и климу Центра за проучавање демократије у Софији.

Подсетимо, Србија и Мађарска још се ослањају на руски гас и зависе од транзита кроз Бугарску. Главни правац снабдевања је гасовод "Туски ток", односно "Балкански ток", који су три земље заједнички градиле са Русијом.