Оживљавање српског тржишта капитала – рецепти из Мађарске, Белгије и Хрватске могу да помогну

Може и мора боље, сматрају на Београдској берзи.

"Наш апсолутни приоритет је да практично изађемо с читавом палетом различитих финансијских инструмената који ће бити на располагању инвеститорима", рекао је Иван Лепосавић, директор Београдске берзе.

Уз спремност свих од којих то зависи и са 27 милиона евра колико је Светска банка недавно одобрила за развој тржишта капитала у Србији, трговање би могло да се покрене.

"Један сегмент тог пројекта је управо фокусиран на читав програм корпоративних обвезница чиме ћемо покушати на различите начине и различитим инструментима практично да подржимо развој обвезница које би емитовала предузећа и то је, рецимо, нешто што нам је фокус пројекта са Светском банком", каже Лепосавић.

Национална стратегија за развој тржишта капитала, показала је да је потенцијално на располагању између 12 и 14 милијарди евра - вишкова ликвидних средстава банака и инвестиционих и пензионих фондова. Ту је и штедња грађана која је и са негативним каматним стопама расла из године у годину и достигла око 15 милијарди евра.

Примери Мађарске, Белгије и Хрватске

"Мађарска, већ неколико година практикује такав начин куповине, тј. продаје државних папира и тиме је успела да заустави рапидан раст цена некретнина, а било би лековито и за наше грађане да би вредност своје уштеђевине могли сачувати и на овај начин", рекла је Розалија Екрес из посланичке групе Савез војвођанских Мађара.

Белгији је издавање штедне обвезнице за грађане донело 21 милијарду евра, а Хрватска је на тај начин почетком године прикупила милијарду евра.

Нижа цена задуживања

"Ако гледате камату коју добијате у самој банци у односу на камату, тј. принос који бисте остварили на улагање у обвезнице, разлика је значајна. Да ли постоји вишак средстава код грађана који би могао да се усмери – апсолутно да. Да ли је држави неопходно да покрива свој дефицит, иако се он из године у годину смањује емисијом обвезница – да. Да ли би за државу то било боље решење – врло вероватно боље решење јер би имала, односно остварила нижу цену задуживања", објашњава Малиша Ђукић, професор Београдске банкарске академије.

Да ли је изводљиво – јесте, али је потребно грађанима предочавати такву могућност.

"Идеја је да паралелно активирамо тражњу на страни грађана, односно институционалних инвеститора и да олакшамо приступ тржишту капитала страних инвеститора. Када активирамо оба та пула, да кажемо и оба та потенцијала чини ми се да ћемо имати потпуне ефекте", напомиње Марко Јанковић, председник Комисије за хартије од вредности.

Управа за јавни дуг 24. октобра одржаће аукцију, први пут, осмогодишњих динарских дужничких записа, вредних седам милијарди динара са купонском стопом од седам одсто која ће се исплаћивати једном годишње.