Пољопривреда у унакрсној ватри – ратови подижу цену хране, а обарају откуп

У европском житном црноморском чворишту, складишта житарица су препуњена. Брзи извозни путеви блокирани су ратом, а зараћене стране као оружје користе и храну. Рекордни приноси у Русији, али и нелојални извоз украјинске робе оборили су цену жита, кукуруза, кромпира, соје…

"Соја која је кренула са 53 ето је на 41 динар. Биће изузетно тешка година, треба људи да се раздуже, цене меркантиле у паду, принос овде још и помози боже, али имамо делове где људи имају 2 и по до 3 тоне кукуруза по јутру, на ову цену значи фармера нема", каже Славко Малацко из Руског Крстура. 

Светислав Живановић из Табановића код Шапца напомиње да су улагања велика, почев од семена и репроматеријала, а шта ће пожњети – видеће.

Србија на лагеру тренутно има око 4 милиона тона пшенице и око 6 милиона тона кукуруза, што старог, што новог рода. Када се одузму домаће потребе, процене су да ће нам остати по 2 и по милиона тона вишка. То ће, уз даљи пад цена, са њива отерати мале произвођаче, процењују стручњаци.

"Кад видите колико се у сеоским срединама појављује вишак земље, онда вам је јасно да ситуација није нимало ружичаста. Наиме, кад причате о кукурузу, многи сељаци су продали  по 14 динара. У источној Србији већ су се појавили трговци који нуде 12, а кукуруз чији квалитет није стандардан са 16 процената влаге, цена је била 10 динара", каже прoф. др Зоран Рајић, директор Института за агроекономију ПФЗ.

Александар Богуновић из Привредне коморе Србије указује и на пад сточног фонда, мању домаћу потрошњу.

"Мање становника, додатно мања потрошња, с друге стране остаје већа количина за извоз, то су све неки фактори који утичу", рекао је Богуновић.

У Привредној комори поручују: пољопривредници који могу да приуште чекање, нека сачувају своју робу. Процењују да ће рат у Израелу подићи цене пољопривредних производа, јер преко тог региона пролази трећина светске нафте.

"Због нове ситуације коју имамо у Заливу, вероватно можемо да очекујемо нови раст цене енергената. Ако расту цене енергената, расту цене логистике и транспорта, када говоримо о житарицама то може утицати и на раст цена", каже Богуновић.

Цене житарица у првом тромесечју 2023. пале су за више од 20 одсто у односу на исти период претходне године. Цена уљарица је преполовљена.

Шта ће се даље дешавати, пољопривредници и потрошачи могу само да нагађају. Исто, чини се, остаје и агроекономистима, будући да су закони економије давно престали да важе. Закон разума, ипак, налаже да се од производње хране не сме одустајати, ма колико била нерентабилна.