Изградња гасног интерконектора при крају, наредни корак спајање са бугарском страном

Српска деоница гасног интерконектора дуга је 109 километара и капацитета је 1,8 милијарди кубика гаса годишње. Креће од Ниша и са бугарском трасом се спаја код Димитровграда. Више од 92 одсто радова на гасоводу је завршено.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић каже да имају план завршетка радова, и да је наредни корак спајање са бугарском страном.

"Пројекат је стратешки за Србију, за диверзификацију извора снабдевања гасом. Са Азербејџаном смо у завршној фази разговора за испоруку 300-400 милиона метара кубних", наводи министарка.

Гасовод Ниш–Софија је двосмерни и даље се спаја са инерконектором који повезује Бугарску и Грчку, па све до терминала за течни гас у луци Александрополис, који такође треба да буде завршен до краја године.

Директор "Србијагаса" Душан Бајатовић каже да су у међувремену разговарали са турским "Боташом" и решили проблем транспорта са гасовода ТАП и ТАНАП.

"Видели сте да је потписан и меморандум са грчким ДЕП-ом о сарадњи, што значи да смо решили и транспортне капацитете из Александрополиса", истиче Бајатовић.

Повезују се Мађарска и Словенија

О гасном повезивању договориле су се и Мађарска и Словенија.

Петер Сијарто, министар спољних послова и трговине, најављује да ће у року од две године изградити интерконектор који повезује гасне системе, што ће омогућити годишњи транспорт од 440 милиона кубних метара природног гаса у оба смера.

Брисел је гасно повезивање земаља чланица означио као енергетски приоритет који ће обезбедити нове количине и бити ослонац енергетске солидарности међу земља у случају поремећаја снабдевања.

Где ЕУ купује гас

Почела је и заједничка набавка гаса у којој учествује и Србија.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да је створена платформа за заједничку куповину гаса.

"То је велики успех, не само што се тој енергетској платформи придружило 27 држава чланица Европске уније већ и друге државе чланице Европске политичке заједнице, попут Норвешке, Украјине, Молдавије и Србије", истакла је Фон дер Лајенова.

Пре рата у Украјини готово 40 одсто потреба за гасом Европска унија покривала је увозом из Русије, а данас око 10 одсто.

Замену су делом нашли у течном гасу, углавном из Америке и Катара, а главни снабдевач сада је Норвешка, која повећава и производњу.

"Ми смо и главни извозник гаса у Европу. Били би незадовољни да им кажемо – нема више новог гаса, па се вратите на руски гас или потражите негде другде. Стратешки је важно да одржавамо ове испоруке док гас не изађе из употребе", поручио је норвешки министар климе и животне средине Еспен Барт Ејде.

Због санкција и онеспособљавања кључног гасовода "Северни ток", руски гас у Европу сада стиже "Турским током" и као течни ЛНГ гас, а у мањим количинама још тече и старим гасоводом кроз Украјину.

И док Брисел поручује да се ослободио руске гасне зависности, Москва преусмерава испоруке највећим светским потрошачима – Кини и Индији.