Нове акцизе на нафтне деривате, може ли Уредба да укочи поскупљења у малопродаји

Цена сирове нафте од септембра расте и у протекле две седмице је око 95 долара, што је највиши ниво од почетка године. Потражња за нафтом расте, а на европском тржишту има и несташица дизела. У Србији је у петак дизел поскупео, бензин појефтинио. Од јуче су веће и акцизе на нафтне деривате – колико Уредба о ограничењу цена кочи њихово преливање на цене у малопродаји и кретањима нафтног тржишта.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Томислав Мићовић рекао је да су тек од недеље велепродајне цене нешто више, а малопродајне цене су у складу са Уредбом која је на снази већ 20 месеци, одређује је држава од сваког петка до наредног петка.

"Значи, претходног петка, 29. септембра, на снази су биле ниже акцизе и једино то је могло да се убаци у формулу у којој се израчунава максимална малопродајна цена. Следећег петка ће то бити сасвим другачије. Малопродавци који продају по овим максималним ценама, питање је да ли ће за тај новац моћи да купе следећи литар горива у велепродаји“, каже Мићовић.

Према његовим речима, није само акциза та које утиче на велепродајну цену, то јесте једна битна компонента, али има и других утицаја, других параметара.

На питање да ли су нафтне компаније већ укалкулисале нове акцизе, каже да оне то морају да ураде.

"Морају да укалкулишу и морају држави да плате заправо тај увећани износ на бензин, дизел. Значи има још неколико деривата који нису толико занимљиви за потрошача непосредно, али све те акцизе су наравно повећане од недеље и сви који стављају на тржиште те деривате нафте морају да плате веће акцизе. Али чињеница је и да две године нису повећаване и нису кориговане цене акциза“, напоменуо је.

Истакао је да је за тржиште врло битно да стабилност снабдевања тржишта не буде угрожена лимитирањем марже.

На европском тржишту је већ видљива несташица дизел-горива.

"За дизелом је једноставно јако велика потражња. Имамо још неколико фактора, рецимо ова промена у структури сирове нафте које се прерађује такође утиче на рад рафинерија. Имамо неке застоје рафинерија, имамо раст потражње средњих дестилата, укључујући и млазна горива. Све то заједно, кад се сабере, довело је до тога да имамо благи дефицит дизела што знатно раздваја ту цену, то се зове крекар, разлика између цене дизела и сирове нафте“, истакао је Мићовић.

Дизела има довољно, али мала отпорност на поремећаје

Међутим, како каже, и код нас и у региону дизела има довољно, али смо мање отпорни на поремећаје.

"Уколико дође до неког поремећаја, те резерве су врло лимитиране и тешко можемо очекивати да било ко може тако брзо и лако да надокнади недостајући дизел. Тако да су важне националне залихе, које могу да помогну у таквим ситуацијама да се премости. Засад нема поремећаја и поремећаји се свакако не могу најављивати“, рекао је Мићовић.

Напоменуо је да по разним основама држава повећала залихе – имамо обавезне резерве деривата нафте, имамо Републичку дирекцију за робне резерве, имамо оперативне резерве нафтних компанија, а оне су на вишем нивоу него што су раније биле.

Међутим, како каже, залихе никада нису довољне, а с друге стране, ако претерате у формирању залиха, онда је то мало прескупо, па треба наћи прави баланс.

"Међународна агенција за енергетику је заправо после три квартала констатовала да ће 2023. заиста бити знатно већа потражња за нафтом и укупна потрошња ће бити на рекордних скоро 102 милиона барела на дан. И то нико није очекивао да ће се десити 2023. година, али ево, остварује се“, каже Мићовић.

Како је истакао, неки извори кажу да ће ОПЕК наставити и идуће године да смањује производњу.

"Они ће се трудити да одрже цену, ја мислим на овом нивоу, управо сад је 92-93 долара по барелу, јер уколико цена буде преко 100 долара по барелу, то ће знатно утицати на потрошњу. То не иде никому прилог. Није само понуда нафте нестабилна, него и потражња врло флуктуира“, закључио је Мићовић.