"Боља цена" за још 16 артикала, да ли акција може да буде језичак на ваги за пад инфлације

Од данас су појефтинили брашно тип 500 и тип 400, сунцокретово уље, кисело млеко, маргарин, сирни намаз, црни лук, пасуљ, купус, паштета, виршле, смрзнути грашак, џем, кекс, паста за зубе и сапун. Прошле среде, малопродајни трговински ланци акцијом су обухватили млеко и млечне производе, козметику за бебе и одрасле, пилеће месо, саламу, сок и кафу. Снижења су од 20 до 40 одсто.

Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије каже за РТС да се протеклих седам дана  примећује пораст тражње управо за производима из акције "Боља цена".

"Није ни чудо што се ова иницијатива 'Боља цена' проширује за додатних 16 производа. Није искључено да ће се то наставити до краја године. И оно што је посебно битно и занимљиво, имате и даље пад промета када погледате генерално малопродају, пад у том реалном смислу када погледате количине које се прометују. Међутим, није то само ствар у малопродаји. Погледајте ресторане, обичне кафиће", рекао је Станић.

Каже да је ово пре свега социјална мера намењена грађанима са најскромнијим примањима, углавном пензионерима. Али не искључује да ће и припадници средње класе бити рационални и уштедети.

"Око 60 одсто становништва у Србији има примања испод просечне зараде. Када погледате пензионере, значајан број њих има врло мала примања, негде између 30.000 и 40.000 динара. Али свакако да и код оних који имају бољи стандард, постоји додатан простор за уштеду. Наравно, то неће бити толико приметно у тој групи, као у оној са скромнијим примањима, али свакако да одређене уштеде могу настати и код оних које би могли да окарактеришемо као средња категорија", каже Станић.

Сматра да појефтињење 36 основних животних намирница ипак није језичак на ваги који би могао допринети смањењу инфлације.

Пад цена једне групе производа доводи до поскупљења других производа, али пре свега оних који су у категорији скупљих, које иначе купују припадници средње и богатије класе.

Највећи притисак трпе примарни произвођачи

Каже и да би ниво инфлације од 9,5 одсто на крају године био добар резултат, узимајући у обзир да у еврозони инфлација већ два месеца не попушта, и стоји на нивоу од 5,5 одсто.

Највећи терет снижења сносе пољопривредници

У акцији "Боља цена" појефтинили су кромпир, јабука, црни лук, пасуљ, купус, замрзнути грашак. Станић сматра да би нижа откупна цена поврћа и воћа могла да угрози мале пољопривреднике који се баве производњом само једне културе. Да им не би много помогло ни то што је у оквиру акције повећана потражња за њиховом робом.

"Тешко је зато што имате много тих уситњених газдинстава, и они имају врло ограничене, и да кажемо, физичке капацитете да то проширују. Али све зависи колико ће ова мера трајати, и онај систем преливања у економији који постоји, свакако се, пре или касније, осети. За сада то иде својим темпом, али чињеница је да највећи притисак трпе управо ти примарни произвођачи. Они су суштински у том ланцу производње хране, која је, наравно, стратешка и есенцијална супстанца", каже Станић.

Профити порасли номинално, али не и реално

Говорећи о профиту трговинских ланаца каже да иако су они номинално порасли, то нема толику реалну вредност.

"Када погледате профите у малопродаји, номинално су порасли. Али с друге стране, треба погледати колико су они реално порасли. Инфлација обезвређује вредност новца. На пример, у малопродаји видимо номинални раст, али реално пад промета. Ако је, на пример, порастао профит 25 одсто, инфлација је тај профит условно речено обезвредила за 12 одсто, у тих процентних поена такође", закључује Станић.