Расте цена сирове нафте, у Европи траје тиха несташица дизел-горива

Од августа нафтне берзе не мирују, цена барела константно расте и достигла је највиши ниво од почетка године – премашује и 95 долара. Забрињава што су земље извознице, чланице ОПЕК-а, одлуку о додатном смањењу производње продужиле до краја године, а Русија, поред још мањих испорука, најављује и забрану извоза деривата.

Уредница "Енергије Балкана" Јелица Путниковић каже за РТС да на раст цене нафте утиче то што су чланице ОПЕК-а, пре свега Саудијска Арабија и Русија, која је у "ОПЕК-у плус", одлучиле да смање испоруке.

"Јако су занимљиви коментари светских званичника који оптужују ОПЕК да је картел који злоупотребљава то јер тржиште није слободно. Често је Америка тражила да појефтине деривати због њихових избора, а сада се приближавају избори. Са друге стране, Запад је увео санкције Русији, неће да купује руску нафту, ограничио је цену руске нафте и Русија узвраћа на то смањењем испоруке. Ако је већа тражња, она ће другим купцима моћи скупље да прода своју робу", објашњава Путниковићева.

Глобална потражња за нафтом расте, а најновији извештаји показују да су залихе нафте у неким деловима света значјно опале. Међународна агеција за енергију је упозорила на нестабилност снабдевања због мањих испорука ОПЕК-а и Русије.

Јелица Путниковић каже да је још од средине лета, када су почеле прогнозе да ће нафта бити све скупља, кренула и прича да чланице ОПЕК-а треба да буду пријатељски наклоњене према купцима и да повећају испоруке да би нафта појефтинила.

"Међутим, Саудијска Арабија има велике трошкове, то је држава која покушава да направи отклон од фосилних горива. Улажу пуно у нове технологије и обновљиве изворе. Тамо је стандард грађана захваљујући нафти висок, њихова највећа нафтна компанија има обавезе према акционарима и они смањењем испоруке покушавају да надоместе профит који је био угрожен ценом нафте која је раније била на тржишту", истиче Путниковићева.

"Тиха несташица дизела у Европи"

Последице поскупљења видимо и на пумпама у Србији, где сваке седмице расте цена деривата, а цена нафте утиче и на цену гаса.

Путниковићева истиче да цена у Европи утиче на цену у Србији и напомиње да у Европи траје тиха несташица дизел-горива.

"Константни је мањак дизела. Европа сада увози нафтне деривате из Индије и других земаља из Азије, а не из Русије. То утиче на тржиште", наглашава Путниковићева.

Наводи и да је држава донела одлуку да повећа акцизе, што је такође утицало на цену.

"Цена гаса прати цену нафте"

Што се тиче гаса, Путниковићева истиче да он прати цену нафте, колико год се причало да се цена гаса формира на берзама.

"Ових дана је цена за један мегават природног гаса на берзи у Европи око 35 евра. Међутим, и ту има разних потреса. Почео је штрајк радника у Аустралији, која је један од највећих извозника течног гаса. Ако Азија не добије довољно гаса из Аустралије, она ће покушати да га купи на другој страни. Биће конкуренција међу купцима и то може да утиче, са приближавањем зиме, на нека нова поскупљења", објашњава Путниковићева.

Истиче да Србија има пуна складишта у Банатском Двору и закупљене капацитете у Мађарској.

"Што се гаса код нас тиче, постоји једна латентна опасност да некоме падне на памет и да успе да спроведе у дело оно што су урадили са Северним током. Почетком ове године, Русија је упозоравала да би могло тако нешто да се деси", каже Путниковићева.

"ЕПС је стао на здраве ноге, резерве угља су добре"

Путниковићева истиче да је тренутно највећи изазов да се што више обезбеди национална сигурност у вези са енергентима.

"ЕПС је стао на здраве ноге, најављује се отварање нових капацитета. Резерве угља за наредну зиму су добре. Више се не прича о томе да ЕПС зависи од увозног угља", истиче Путниковићева.

Што се нафте и деривата тиче, каже да се резерве попуњавају и да нема опасности ако дође до прекида у снабдевању.

"Транзит сирове нафте кроз Јадрански нафтовод тече нормало. Оно што се увози деривата, то углавном иде баржама или возом, тако да нема опасности", сматра Путниковићева.

Наводи да би наредног месеца требало да почну пробе на гасоводу између Србије и Бугарске, што даје могућност да се гас почне транспортовати ка Србији из Грчке, иако још није завршен гасни терминал крај Солуна.

"Преговара се за гас и са Азербејџаном, најављују се повећања капацитета и у њиховим лежиштима и повећање капацитета неких гасовода. Граде се неки нови ЛНГ терминали, и Црна Гора тако нешто најављује. Ради се о томе да правимо диверсификацију извора и праваца снабдевања, не само код гаса него и код других енергената", истиче Путниковићева.