Рајаковић: Енергетска ситуација стабилна, али није време за опуштање

Европска складишта гаса су попуњена 90 одсто. Цене енергената бележе благи раст, али су знатно стабилније него претходне две године. Стабилно је снабдевање и у региону, и у Србији, али постоје спољни фактори на које не можемо да утичемо, а који могу да доведу до проблема, рекао је за РТС професор Никола Рајаковић.

Професор Електротехничког факултета у Београду Никола Рајаковић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је енергетска ситуација боља него у претходне две сезоне, али да није тренутак да опуштање.

“Лакше се дише, међутим да се може одахнути потпуно – никако. Сигурно да има још пуно тога што може да поремети комплетно снабдевање и доведе до раста цена“, каже Рајаковић.

Истиче да су складишта у Европи пуна гаса, да је повољно и стабилно снабдевање и у региону, и у Србији, али да и поред тога може доћи до проблема.

"Сигурно једна јака зима, велика суша, и тако даље... Спољни поремећајни на које не можемо да утичемо, могу да доведу до проблема. Дакле, не може се у целости одахнути“, рекао је Рајаковић.

Наводи и да су се цене угља и струје стабилизовале почетком године, али да се уочава благи тренд раста цене електричне енергије на берзама.

“Надамо се да то неће ићи даље, али је могуће са грејном сезоном“, наводи професор.

Што се тиче најављеног поскупљења електричне енергије у Србији, истиче да је то важно због инвестиционе способности Електропривреда Србије.

“Наравно, морамо најпре заштити сиромашне слојеве становништва, а онда ми, добар део, који може да плаћа - да платимо више, да би Елеткропривреда Србије могла да инвестира у нове изворе енергије“, рекао је професор Рајаковић.

Истиче да је препозната чињеница да је процес енергетске транзиције веома спор, те да морамо брже и више да идемо ка обновљивим изворима енергије, са далеко мање угља и много више енергетске ефикасности.

“У Србији смо недовољно добри по питању енергетске ефикасности и то морамо подићи на виши ниво“, рекао је професор.

Наводи и да Европа у овом тренутку није у могућности да се одрекне угља, те да угаљ остаје присутан Еврупи бар у наредне две деценије.

Иначе, енергетска криза у Европи почела је у лето 2021. прво са растом цена електричне енергије, а касније је ескалирала са ратом у Украјини.