Савић о повећању минималца: И нож и погача су у рукама послодаваца

Професор Савић подсетио се приче од пре двадесет година када је радио на пројекту за домаћа јавна предузећа, који су финансирали немачки синдикати.

"Тада сам чуо једну информацију која треба да подсети све ове људе о чему се заправо ради. Ако је бруто добит компаније у Немачкој 8 одсто, та бруто добит ће се поделити између запослених радника и власника. И никоме не пада на памет да то промени, jер ће сутра имати на улици три милиона радника који ће протестовати. У Србији очигледно нема те врсте притиска и није могуће у оваквој привреди направити тако нешто, па бих рекао да су послодавци у последњих 10, 20 година у значајно бољој ситуацији него што су синдикати", каже Савић.

Према његовим речима, нико не може да процени да ли је 400 евра максимум који српска привреда може да издржи, али да простора има. Савић напомиње да је у тржишној економији тешко рећи где је равнотежа али да у тржишној привреди то мора бити компромис између притиска радника и синдиката, отпора послодаваца који чувају свој интерес, и државе која штити и једне и друге.

Каже да послодавце на више зараде не обавезује ни уступак који је им је држава дала, да неопорезиви део зараде подигне са 21.300 на 25.000 динара. Савић је рекао и да већи неопорезиви део зараде утиче на мање пензије, те да би то требало да буде другачије решено.

Сматра да ће минимална зарада погурати нагоре и остале плате, али не код свих послодаваца.

"Знате ко ће да повећа плате, само они који немају довољну понуду радне снаге. Када имате велику понуду радне снаге онда ви можете да плаћате колико мислите да треба", напоменуо је Савић.

Наши трговци немају меко срце

Додао је да нас чека неизвесна јесен, и да нема сумње да ће цена хране, пре свега меса расти, да ће поскупети и остали прехрамбени производи због рата у Украјини и покиданих ланаца снабдевања. Сматра да је примарна пољопривреда у великом проблему. Да су за високе цене хране криве и трговачке марже и високе профитне стопе прерађивачког прехрамбеног сектора.

Говорећи о томе да потрошачи у Србији немају развијену потрошачку културу, Савић истиче пример великог трговца обућом који сваку рекламацију шаље на суд, рачунајући на то да ће незадовољне муштерије одустати од спора. Каже да надокнаду штете добију само они који добију спор, а да удружења потрошача не могу много да ураде да помогну незадовољним муштеријама.

"Њихова улога је врло лимитирана. Она је саветодавна, да помаже људима. У крајњој линији све зависи од добре воље трговаца", истакао је Савић.