Судар понуде и потражње; Мићовић: Страшан узлет цене сирове нафте

Томислав Мићовић је, гостујући у Дневнку РТС-а, рекао да се не дешава ништа што није очекивано – смањење понуде које се десило пре пар месеци, сада је реализовано.

“Оно се сударило са повећаном потражњом на тржишту и у том односу понуде и потражње, нормално је да цене расту. Погледајте само крај друге половине јуна и јул, то је један страшан узлет цене сирове нафте, јер је није било довољно на тржишту, па је самим тим и цена ишла горе. Поред тога, и курс долара још додатно расте. Ретко се дешава да истовремено расту и цена нафте и курс долара, а то је актуелно управо у току јуна“, наводи Мићовић.

Додаје да не само што увозимо око 20 одсто дизела, него морамо да се држимо неких референтних цена како би се стабилност на тржишту очувала, како би тај увоз и имао смисла, како би могао да се реализује и како би се очувала стабилност снабдевања тржишта.

“Цена дизела далеко брже расте него што расте цена сирове нафте, а цена дизела је оно што утиче на цене горива на пумпама у Србији, као и у свим државама у којима државе одређују максималне дозвољене цене, то се користи као референтна цена. Далеко је брже расла референтна цена дизела него цена сирове нафте“, напомиње Мићовић.

Све земље осећају утицај глобалног тржишта

Од 15 сати дизел на нашим пумпама биће скупљи за пет динара. На питање да ли је морало толико да поскупи и како се крећу цене, Мићовић напомиње да све земље осећају тај утицај са регионалног и глобалног тржишта.

“Ми смо овде при самом врху листе пре свега због тога што имамо заиста највеће државне дажбине. Македонија, Босна, Бугарска, Румунија имају неупоредиво мање државне дажбине, па самим тим и ниже цене. Дизел је роба коју користи индустрија, привреда, транспорт. И сад нам се дешава заправо да у транзиту камиони и аутомобили који користе дизел заобилазе Србију, због овако виших цена не користе толико наше станице“, истиче Мићовић.

Додаје да су код бензина наше државне дажбине умерене и оне су на нивоу просека региона и због тога цене бензина у Србији имају неку средњу вредност.

У току је, истиче, поремећај који ће водити даљем повећању цена и да је зато битно и да ми у Србији очувамо реалну цену горива.

“Значи, држава кад одређује цену да она буде реална. Ово данашње повећање није онолико колико би на основу показатеља требало да буде. И то није страшно када није једна недеља тако. Али, ако се тај тренд буде задржао и даље, онда то већ може да угрози снабдевеност тржишта. Нисмо у периоду мирних цена више, ни сирове нафте, ни дизела, берзански па тим ни малопродајних цена. И треба бити врло опрезан и одређивати реалне цене како се не би угрозила снабдевеност“, наводи Мићовић.

Формула за дизел

Наводи да је референтна цена дизела оно што представља цену.

“У Србији 18 месеци држава одређује максималну цену на основу формуле у којој се уносе параметри. Није до нафтних компаније ни максимална малопродајна цена ни државне дажбине“, напомиње.

Сматра да је велико питање да ли би “цене дивљале“ да их не одређује држава, јер су, каже, и нафтне компаније у регулисаном тржишту с неке стране спутане да управљају својим залихама како треба. “Не би биле далеко од ових. Ја сам убеђен, али би компаније могле лакше да управљају пословањем“, каже Мићовић.

Каже да оно што смо чули од министарства је да да имамо више од 60 дана просечне потрошње у Србији.

“Поред тога имамо и оперативне резерве које нафтне компаније чувају, то је пет дана просечно нето продаје у прошлој години, то свака компанија мора да има на стању. То је врло велика количина. То је обавеза која се реализује као и све друге обавезе. И то су обавезе произвођача и увозника. То је релативно мали број компанија. То се не односи на власнике бензинских станица. С те стране ми смо обезбеђени од неких наглих поремећаја који би могли да изазову проблем. Поремећајима које настану у року месец, два дана, можемо тим залихама заправо да помогнемо читавом друштву да функционише“, додаје Мићовић.