Пшеница стоји на лагеру, без извоза нема повећања цене

Пољопривредник из села Кумане Средоје Контрић није продао пшеницу након жетве, јер није задовољан ценом. Очекује да у септембру попрасте тражња.

"Пшеница стоји на лагеру и чека за продају. Чека се боља цена. Купаца је врло мало. Цена је двадесет динара. Реч је о аконтној цени", каже Контрић.

Чување у силосима се не наплаћује првих месец дана. Трошкови се гомилају ако се не нађе купац.

"Не можемо дуго чекати. Треба покривати друге трошкове и друга улагања. Имамо доста аренде, морамо плаћати људима аренду и све то вуче једно друго. Нека буде 28, 30 ту би се покрио. Да не изгубим", истиче Слободан Макарић из Путинаца.

Без извоза неће бити значајнијег померања цене пшенице. За сад нам је отворено тржиште Египта, али овај аранжман има високе трошкови транспорта до извозне луке и дуг период исплате.

"Мора да дође неко да уради анализу, па 50.000 тона мораш да имаш неког истог квалитета, па кад та роба стигне у луку Александрија, опет се ради анализа. Ако је исто то што је послато, све у реду, онда имате рок плаћања 60 дана. Сад ви можете замислити овде да неким људима кажете да дају 50.000 тона робе на плаћање на 60 дана", објашњава произвођач и извозник пшенице из Зрењанина Драган Раца.

Земље у окружењу и Дирекција за робне резерве су тренутно најбољи купци. Од 200.000 тона које држава откупљује за робне резерве по цени од 25 динара за килограм плус ПДВ. Продуктној берзи у Новом Саду је стигла понуда од 1.270 газдинстава за 76.000 тона робе. Остала пшеница се продаје за 22,5 динара, што је за ратаре неисплативо.