Најскупљи стан плаћен више од два милиона евра на Новом Београду, паркинг место близу 60.000 евра

Републички геодетски завод саопштио је да је највећа цена у другом кварталу постигнута за станове у Београду, где је најскупљи квадрат продат по цени од 9.495 евра у Београду на води. Највећа сума новца издвојена је за стан, површине 344 квадрата, 2.011.273 евра, који је купљен на Новом Београду. Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.802.000 евра, а најскупље плаћено паркинг место је коштало 58.400 евра.

У другом кварталу ове године у Србији је купљено 30.548 некретнина, за њихову куповину је потрошено 1,7 милијарди евра, а највећи удео у укупном промету непокретности, 962,3 милиона евра, заузимали су станови чије је учешће у укупној прометованој вредности износило 58 одсто, показује извештај Републичког геодетског завода (РГЗ) о тржишту непокретности за овај период.

У другом кварталу ове године за куће је издвојено 127,3 милиона евра, 8,0 одсто од укупне вредности, за грађевинско земљиште 113,5 милиона евра, 7,0 одсто, за пословне просторе 94,1 милион евра, 6,0 одсто, а за пољопривредно земљиште 54,4 милиона евра или 3,0 одсто од укупне вредности.

Највећа цена је постигнута за станове у Београду, где је најскупљи квадрат продат по цени од 9.495 евра на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан, укупне површине 344 квадрата, 2.011.273 евра на Новом Београду.

Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.802.000 евра, а најскупље плаћено паркинг место је коштало 58.400 евра. У Београду је у другом кварталу за непокретности издвојено 871 милион евра, од чега је за станове дато 596 милиона.

У главном граду је склопљено и највише купопродајних уговора, 7.548. Када је реч о начину плаћања, седам процената свих прометованих непокретности у Србији плаћено је из кредита, што је пет процената мање него лане, а из кредитних средстава највише су плаћени станови, укупно 16 одсто.

Из РГЗ оцењују да је у нашој земљи, после двогодишњег веома динамичног раста који је уследио након избијања пандемије коронавируса, дошло до стабилизације и смиривања на тржишту некретнина. Додају да инфлаторни притисци у Србији и у Европској унији (ЕУ) слабе, што се одражава и на тржиште непокретности у Србији.

Наводе и да истовремено удео делимично регулисаног тржишта, односно промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности, у укупној вредности наставља да расте и износи 34 одсто од укупног промета. Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности у Србији, у другом кварталу 2023. је дошло и до умеренијег раста цена станова, навели су из Републичког геодетског завода.