Кованица мало вреди, а много кошта – шта са сићом из касице-прасице

Кованице су законско средство плаћања, баш као и папирни новац и безготовинско плаћање. У теорији. У пракси се, међутим, деси да трговац одбије да за робу или услугу прими шаку пуну ситног новца.

"У принципу, имали смо пар таквих пријава. Више су то била питања потрошача да ли трговац има право да одбије куповину, односно плаћање у кованицама и дали смо одговоре на то. Да ли су после, да кажем, истеривали ту правду до краја или не, није нам познато", каже Дејан Гавриловић из удружења "Ефектива".

У одговору Народне банка Србије каже се да имају обавезу.

"Имајући у виду да су банке обавезне да приме као уплату готов новац било ког, па и најмањег апоена који је законско средство плаћања у Републици Србији, па макар то била и "огромна" количина кованог новца, и трговци имају обавезу да прихвате плаћања у кованом новцу", наводи Народна банка Србије.

Несавесног трговца, грађани могу да пријаве инспекцији, а Народној банци да уложе приговор.

Ковање ситних апоена кошта

Из Централне банке, ипак, апелују на грађане да не скупљају ковани новац већ да га, чему је и намењен - троше.

Покушај да се роба или услуге плате великом количином кованог новца може да направи гужву у продавници. Додатни проблем је што чувањем ситних апоена код куће, на тржишту долази до несташице, а њихово ковање кошта.

"Израда кованог новца је изузетно скупа, што је првенствено последица раста берзанских цена метала. Код мањих апоена од 1 и 2 динара, цене израде премашују номиналну вредност. Упркос томе, ковање је неминовно јер је 1 динар основна новчана јединица у Републици Србији", наводи НБС.

Једино НБС може да процени да ли је новчаница за замену

У удружењима потрошача кажу да то није једина мука и подсећају на маркетиншки истакнуте цене у парама или одбијање трговаца да приме новчаницу, јер процењују да је оштећена.

"Једини орган у Србији који може да уради такву процену је искључиво НБС, то не може да ради продавац", каже Дејан Гавриловић.

У Споразуму о стабилизацији и придруживању, међу кључним питањима је област унутрашњег тржишта, а у оквиру тога и заштита потрошача.

"Последњих 15 година дужни смо да се постепено прилагођавамо европском законодавству. Њих не занима како ћете ви то да постигнете. Они постављају директиве, реч то и значи - они постављају одређени стандард који ви морате да достигнете", каже Небојша Лазаревић из Центра за европске политике. 

Међу последњим директивама Европске уније је она која забрањује такозване уграђене кварове на производима. Установљено је да кварење производа одмах након истека гарантног рока није случајно и циљ је да се тој непоштеној пракси стане на пут.