Црно злато изнад психолошке границе од 80 долара, следе ли нова поскупљења на пумпама

Цена барела на европским берзама поново је изнад психолошке границе од 80 долара, а све је скупља и америчка лака нафта премашује 75 долара. То је погурало и раст цена деривата на пумпама широм Европе, а и на нашим.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже за РТС да се раст цена сирове нафте може приписати рекордно ниским залихама у САД и с друге стране и кинеским залихама јефтине руске нафте.

Како објашњава, раније се тачно знало да је одређени проценат привредног раста Кине пратио и раст потражње за нафтом.

"Међутим, Кина се у претходних десет-петнаест месеци снабдела јефтином руском нафтом. Будући да потражњу може да покрије из сопствених залиха, формула коју сам споменуо више не важи", наводи Мићовић.

На прогнозе да ће овогодишња потражња за нафтом бити рекордна, Мићовић указује на то да већ деценијама свака наредна година бележи раст потрошње у односу на претходну, што је краткотрајно успорила пандемија ковида 19.

"Прелазак на обновљиве енергенте прати и раст потрошње нафте"

Према његовим речима, и прелазак на обновљиве изворе мора да прати раст производње нафте, будући да су апетити на глобалном тржишту све већи.

С друге стране, напомиње да је тренутна глобална понуда много већа од потражње. Смањење понуде иде у корак са тренутном стопом раста потрошње, додаје Мићовић.

Указује на то да Међународна агенција за енергетику прогнозира раст потражње нафте до 2028. док ОПЕК каже да ће то трајати чак до 2045. године.

"Производња земаља ОПЕК-а осликава потражњу"

На најаве на додатна смањења производње, Мићевић каже да се земље ОПЕК-а увек труде да реално осликавају потражњу.

"Труде се да смање производњу до нивоа који неће обезвредити нафту. Било је спектакуларних најава о цени од преко 100 или преко 200 долара за барел, а ништа се од тога није десило. ОПЕК доводи у равнотежу понуду и потражњу. То ће обезбедити да буде довољно средстава за инвестиције и да се убудуће задовоље апетити за нафтом", објашњава Мићовић.

Говорећи о ценама деривата у малопродаји, Мићовић наглашава да је сирова нафта глобална категорија, а цена на пумпама регионална и локална која зависи од опорезивања и услова рада на сваком од тих тржишта.

Цена дизела и бензина на Медитерану је референтна за све земље у окружењу, али није свеједно да ли се продаје на тржишту Србије, Албаније, Хрватске или Аустрије. На сваком од тих тржишта различита је политика опорезивања енергената и услова рада на тим тржиштима, каже Мићовић.

Глобално VS локално

Како констатује, промене цена на глобалном тржишту само делимично утичу на локалне цене деривата.

Анализирајући цене деривата у Србији од када их држава регулише, Мићовић констатује да су то врло мале промене.

Министарство унутрашње и спољне трговине протеклих 17 месеци сваког петка одређује цене. У том периоду цена дизела се кретала од 180 до 222 динара, а тренутна је 186. Те промене цена су из недеље у недељу или никакве или варирају за неколико динара, нема акумулације поскупљења или појефтињења, истиче Мићовић.

Како наглашава, цена дизела у Србији је умногоме оптерећена државним дажбинама, па је знатно скупљи него у земљама с којима се граничимо, док је цена бензина негде у средини, или испод или на нивоу просека региона.

Мићовић апелује на грађане који на одмор у иностранство путују својим возилима да не јуре по сваку цену пумпе с нижим ценама.

Цена горива у укупном трошку летовања није пресудна. Не штедите на точењу горива јер у колонама на граничним прелазима са укљученим клима-уређајима потрошња горива није занемарива.

Указује и на то да у државама где цене не регулише држава на пумпама ван ауто-путева, гориво може бити знатно јефтиније.