Ко добија, а ко губи из виртуелног новчаника

Европска унија je корак ближе стварању дигиталног евра. Недавно је Европска комисија предложила законски оквир, а на јесен се очекује и одлука о почетку припремне фазе.

То значи да би грађани у свим земљама чланицама могли да плаћају из виртуелног новчаника – и на интернету и у продавницама.

Оптимисти кажу да ће дигитални евро допунити готовину, док критичари доводе у питање уопште потребу за дигиталним евром, а банке упозоравају на велике ризике.

Какве би користи биле од дигиталне валуте и може ли се применити и у Србији?

Гостујући у Дневнику РТС-а, професор Зоран Грубишић рекао је да није у првом плану та дигитализација, али имамо "тај приватни кључ".

"То је практично облик криптовалуте, само што је централизован и под контролом. Значи, оно што су главни недостаци криптотржишта, где је велика пажња инвеститора и она расте у овим годинама, оно на шта упозоравају гувернери и централне банке је управо ризик који преузимате, јер не знате шта стоји иза тога”, подвукао је Грубишић.

Додаје да нема фундамента, значи то је просто један сајт, то је маркетинг, укључујући и најчувенији биткоин који заузима највише простора.

Грубишић напомиње да инвеститори хоће да ту улажу управо из спекулативног мотива, пружају се могућности да много више зараде, много су веће осцилације, расте глобални ризик, а и испод радара су, јер ви не знате ко је власник на децентрализованом тржишту.

Код централизованог тржишта, као што је идеја дигиталног евра, тачно би се знало, како каже, јер постоји емисиона институција, Европска централна банка, ради се о дигиталном евру, ограничена је емисија и све је под супервизијом.

Коме би то користило

За Грубишића основна идеја је да се привуче пажња, да се смањи промет на децентрализованом и спекулативном делу и да оде у сигурније воде, да се пребаци тај новац, јер би ово био сигурносни мотив.

"Претпостављам, очекује се да би био везан на неки начин за евро, тај дигитални евро", указује он. 

Дигитална валута би добила статус законског средства плаћања

Према његовим речима, поред сигурносног мотива, постоји и трансакциони мотив, а то је опет проблем биткоина и осталих криптовалута – гађа управо те предности.  

"Дакле, тражило би се прилагођавање, али бисте приватним кључем могли да дате трансакцију и неко би морао да пребаци из дигиталног евра у дигитални евро. Али би тај дигитални евро лако, претпостављам практично без икаквих или баш минималних провизија, могао да иде у овај класични евро", напомиње Грубишић. 

Количина дигиталног евра на рачуну била би ограничена, на пример, на 3.000 евра по особи.

Мислим да је ово први корак управо с тим ограничењима. Значи нека експериментална фаза, јер се о овоме прича две године, каже Грубишић. 

Дигитални евро и готовина  

Грубишић каже да је идеја да се потисне готовина. "Али мислим да опет у демократији, што би се рекло, морате да оставите могућност да ко хоће може да плаћа готовином. Али је идеја да се смањи", подвукао је он. 

За припремну фазу потребне су две или три године, а дигитални евро могао би да буде доступан за четири године.  

Говорећи о томе да ли је то реално, професор каже да је ово тест-фаза. "Значи, све морамо да видимо. Ипак, с тим периодом, делује да је то реалан циљ, али време ће показати, мислим да се улози у то", каже он.

Када је у питању Србија, сматра да је у овом тренутку наше да пратимо како ће проћи експериментална фаза, колико ће промет бити реалан, колико ће дигитални евро бити занимљив уопште инвеститорима.

"То све не знамо у овом тренутку", закључио је Грубишић.