Србија следи "зелени договор" – до 2030. потребно 10 милијарди евра, на које изворе финансирања се рачуна

Србија следи "зелени договор" Европске уније. Земља је изашла на тежак пут енергетске транзиције који захтева ангажовање и привреде и грађана. До краја деценије на електромрежи треба да буде још 3,4 гигавата електричне енергије из ветра и сунца, нова гасна електрана и знатно унапређење енергетске ефикасности.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић истиче да је дефинисано укупно 156 мера, од којих су 68 реформске.

"Дефинисали смо и приоритетне области за инвестирање и финансирања у нове производне капацитете - укупне инвестиционе потребе обухваћене овим чланом до 2030. износе 10 милијарди евра за јавни сектор", наводи Ђедовићева.

За послове декарбонизације најважније је обезбедити стабилно финансирање, а рачуна се: на подршку домаћих и међународних финансијских институција, посебно Европске уније. Са земљама Југоисточне Европе покренута је и иницијатива за оснивање регионалних фондова.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре истиче да је ЕУ зацртала да до 2050. године буде климатски неутрални континент и да се креће полако у том правцу.

"Трошкови климатских промена су огромни, у Србији, али и свуда у свету. Морамо да радимо заједно, борба против климатских промена захтева међународну сарадњу", поручује Жиофре.

Зелени заокрет прави и ЕПС

У Фонду за развој бележе пораст инвестиција које је Србија зацртала у зеленој агенди. А зелени заокрет прави и ЕПС.

"Заиста имамо повољне услове за наше кредите, када говоримо о инвестицијама, каматне стопе на годишњем нивоу се крећу и фиксне су од 1,5 до два одсто", наводи директорка Фонда за развој Србије Татјана Матић.

В. д. генералног директора ЕПС-а Душан Живковић истиче да је зелена енергија нешто на чему ће максимално радити и у том смислу гледати да подигну ниво услуга и пројеката које развијају.

"Ту би свакако поменуо пројект хидроелектране Бистрице, која дугорочно треба да помогне развоју зелене енергије", каже Живковић.

Бржу реализацију пројеката обновљиве енергије захтевају и све оштрији еколошки стандарди, друштвена свест о чистијој планети која јача у читавом свету, као и дигитализација.