Камате поново расту, али то није крај – како да спасете уштеђевину

Каже се да је инфлација болест, а лек је повећање кључне каматне стопе. Али као и код сваког лека, када се предуго користи, пацијент више не реагује на терапију.

"Лажна веровања, морам тај српски израз да употребим, да ће инфлација брзо да буде сузбијена су потпуно ван професионалне равни, јер једноставно нема аргумента који би на то указао сем бруталних монетарних рестрикција које опет, са друге стране, нису могуће, закључујем,  јер би то изазвало талас банкротстава оних који су се задуживали по негативној каматној стопи", каже проф. Ђорђе Ђукић са Економског факултета.

Аналитичари "Бундес банке" тврде да се пре 2025. године инфлација неће вратити на циљани ниво од два одсто.

"Сви знамо да су храна и енергија били главни драјвери раста инфлације у претходном периоду. Нажалост онда иде тај  follow on effect на кор инфлацију, на све остало, где свако покушава да нађе своје место под сунцем тако што ће мало подићи цене", каже Младен Додиг, аналитичар тржишта капитала "Ерсте банке".

Шта са уштеђевином

А где је место под сунцем грађана да спасу уштеђевину од инфлације? Само у протеклих годину дана они који су је чували у сламарици изгубили су 10 одсто вредности. 

"Препорука за улагање у инвестиционо злато је улагање на дужи период и сачуваћемо вероватно куповну моћ коју смо имали у тренутку када смо то злато купили. Можда и неку малу додатну зараду", каже Бранислав Јоргић, брокер.

Ипак, упркос негативној реалној каматној стопи, грађани Србије најрадије покушавају да сачувају новац штедњом у банци, тако се у српским банкама на штедњи сакупило око 14 милијарди евра.

"Ако се уложи у инвестиционо злато то је добро за инвеститора али на неком друштвеном нивоу то није добро јер је то умртвљени капитал. Као што је умртвљен капитал када уђе у некретнине... Ви имате пословне могућности, имате пројекте, који су од значаја за ову земљу а ми их обично финансирамо на кредитним изворима", каже проф. Дејан Ерић са Београдске банкарске академије.

Када се очекује пад каматних стопа

Стручњаци су сагласни да пад каматних стопа не треба очекивати пре него што се монетарна политика усклади са реалним привредним растом.

Због тога је и концепт циљане инфлације под лупом преиспитивања, а Европска централна банка пред озбиљним послом сређивања нереда у монетарној политици.

Моћне привреде као што је немачка су у службеној рецесији, а то ће утицати и на земље које економски сарађују са Немачком, међу којима је и Србија.