Запослени у фабрикама текстила остају без посла, а стручњаци тврде да фале радници

Експерт за текстилну индустрију и саветник у Привредној комори Србије Милорад Васиљевић каже да је тренутна ситуација у текстилној индустрији у Србији настала услед сплета околности – пре свега епидемије коронавируса и рата у Украјини.

“А у међувремену је радна снага у Турској постала јефтинија него у Србији. И велики проблем који је турска фирма у Лесковцу имала, они нису били испод 15 одсто са боловањем. То је велики проблем у свим областима данас у Србији и мислим да ту нешто мора да се уради“, рекао је Васиљевић.

Каже да је фабрика "Џинси" почела добро да ради и да је много уложено у њу. Подсећа да су, поред два погона у Лесковцу, имали и погон у Крупњу, са 150 радника, који су прошле године затворили. Сада су, каже, одлучили да, према речима директора, погон у Лесковцу затворе, али из њега неће носити опрему.

“Јер имају проблем са тржиштем у ЕУ и имају проблем са високим платама које су сада у Србији и рачунају да ће та плата бити још виша од Нове године кад се повећа минимална цена рада. Донели су одлуку да привремено затворе и они не одлазе из Србије, не носе машине. Да ли ће у ком облику поново почети да раде, зависи од њихове процене“, рекао је Васиљевић.

Текстил из Србије одлази без царине

Објашњава да су страни инвеститори – Турци, Италијани, Немци, дошли у Србију јер су видели интерес у обученој и, како каже, релативно јефтиној радној снази и могућности да своје производе одавде пласирају на светска тржишта без царине.

“На пример, на тржиште Русије пласирају робу без царине. У Русији је царина на увоз текстилних производа из Турске 30 одсто. Турска фирма која ради у Србији овде нема тај проблем и они су због тога дошли“, каже Васиљевић.

Истиче да је, упркос актуелним дешавањима, ситуација са текстилном индустријом у Србији стабилна, да постоји проблем са пласманом на тржишту, али да је реч о пролазној ситуацији. Напомиње да су ово појединачни случајеви, те да у Србији има 75.000 запослених у текстилној индустрији. 

“Ово сигурно није нешто што ће се често дешавати. Ако причамо о оним фирмама које запошљавају изнад 500 радника, у Србији имамо 20 фирми и углавном је сад највише запослених у италијанским фирмама, па у турским, а затим у немачким“, каже Васиљевић.

Фале радници

Наводи да је приватизација уништила многе текстилне фабрике, попут “Првог маја“ у Пироту, у којој је било око 3.000 радника, али и “Клуза“, “Бека“, које су радиле за познате светске брендове.

Као позитиван пример наводи данашњу фабрику у Пироту, чији су власници Италијани, која успешно ради са 400 запослених и намерава да шири производњу. Проблем им је, међутим, радна снага.

“Некадашња радна снага која је радила у ‘Првом мају‘ отишла је у пензију. Млади се не опредељују за ову област, зато што су ниске плате. Иначе, та италијанска фирма у Бугарској има 3.000 запослених у текстилној индустрији. Нажалост, у Пироту не могу да нађу више запослених и онда имају још једну производњу у Димитровграду. И то је то. Ако успеју да нађу још запослених, они намеравају да прошире и да дуплирају број запослених“, рекао је Васиљевић.

Позитивно оцењује то што је дуално образовање, како каже, допринело томе да ове године први пут доста младих упише текстилну школу. Разлог је, сматра, то што су услови рада у овој индустрији добри.

“Нису високе плате, али у сваком случају послодавци су сада и подигли плате. Више у текстилној индустрији, ако хоћете да имате доброг радника, не можете да га платите испод 55.000-60.000 динара. А то у суштини у овој области није висока плата, али углавном је више него у угоститељству, у трговини и у неким другим областима", наводи Васиљевић.

Европљани селе производњу из Кине, ту је предност Србије

Српска текстилна индустрија годишње извезе робу за више од милијарду евра – што је више него што се увезе.

Роба произведена у Србији може се извозити без царине у земље Европске уније, Русију, Белорусију, Казахстан, Турску, земље ЦЕФТА и ЕФТА. А реч је о тржишту од око 800 милиона потрошача. На питање да ли је то златна карта Србије, Васиљевић одговара:

“Из Србије и данас иду текстилни производи преко Европске уније, за Русију. Значи, они нису под санкцијама Европске уније. Пролазе кроз Мађарску, Пољску, Литванију и улазе у Русију. Значи, то је предност Србије у овом тренутку.“

Открива и да се домаћа компанија која отвара фабрику у Крушевцу повезала са великим светским брендовима и радиће за њих.

“Европљани сада повлаче своју производњу из Кине, с Далеког истока, јер тамо више није јефтино. И другачији су услови пословања. Њима Србија одговара. Међутим, проблем је наћи раднике у Србији. Значи, ми у текстилној индустрији сада немамо радника у Србији“, наводи Васиљевић.

Коментаришући изјаву власника "Заре" да је Србија земља текстила, Васиљевић каже да "Зара" већ дуго намерава да дође у Србију, да неке наше фирме раде мање количине за "Зару", али да та компанија купује велике количине, а у Србији тренутно нема довољно домаћих фирми које би за њих радиле.