Чет-ботови заменили банкаре - НБС користи дигитализацију за процену инфлације

Десет банака у Србији већ користи вештачку интелигенцију, док пет банака планира да то учини ускоро. Машинско учење, блокчејн технологија и нове институције платног промета, почеле су да се развијају пре неколико година, а дешавања у свету и коронавирус, убрзали су технолошку револуцију у финансијском систему. И Народна банка Србије користи дигиталне алате за рано упозорење настанка проблематичног стања у банкама.

Ако те разочара банкарски службеник, виртуелни асистент сигурно неће. Како би избегли одлазак на шалтер и дуго чекање и сами грађани постају банкарски службеници, а паметни уређаји су обавезан детаљ власништва.

"Учешће код готовинских кредита који су аплицирани, потписани, завршени и одобрени путем мобилне апликације данас износи чак 20 одсто, после само две године примене овог процеса", указује Дарко Поповић, председник Извршног одбора "Банке Интеза".

Банкарским службеницима више није примаран посао везан за класичне трансакције – сада постају саветодавци. Конкуренцију имају у другим банкама, али и код колега виртуелних асистената.

Промена структуре запослених

Петар Јовановић, заменик председника Извршног одбора "Рајфејзен" банке каже да долази до промене структуре запослених, као и да њихов чет-бот покрива преко педесет хиљада упита на месечном нивоу, што је на нивоу целог кол-центра банке.

"Морамо нагласити да уштеде не долазе саме од себе. Да бисмо их постигли, потребне су приличне инвестиције у одржавање постојећих решења и улагање у развој нових", наводи Јовановић.

Добра страна дигитализације је све веће учешће грађана, едукација и сигурност, док су лоше стране трошкови примене нових технологија које на крају увек плате клијенти.

Трошкови и приходи

Никола Стакић, професор економије на Универзитету Сингидунум каже да су трошкови запослених крајем 2021. године били око 400 милиона евра, што је мање него што су приходи банака нето по основу накнада и провизија.

"Претходних десет година смањен је број запослених за 20 одсто, а број филијала у земљи је смањен за 40 процената. То не значи да су људи изгубили посао, него су се преквалификовали или прешли у неке друге финансијске институције", указује Стакић.

Модел НБС

Народну банку која одобрава дозволе новим финансијским институцијама ипак више занима примена дигитализације у процени инфлације.

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић наводи да су развили сопствени модел за праћење инфлације који им омогућава да то чине у реалном времену.

"О томе не говоримо много да нас Републички завод за статистику не би доживео као конкуренцију или контролора, али ми то имамо за своје потребе", каже Табаковићева, додајући да се модел примењује од марта прошле године.

Према њеним речима, модел је базиран на аутоматском прикупљању цена са интернет продавница, такозвани веб скрепинг, који им даје на увид и пре званичног објављивања у ком правцу се креће инфлација.

И поред толиких апликација, у процени ризика и одлучивања пресудна остаје улога човека. То потврђују и случајеви пропадања неколико америчких банака, које нису оскудевале у примени вештачке интелигенције и контроле.