Све је више сезонаца који на њиве и у воћњаке иду са пријавом о раду

Славица Милановић годинама, каже, ради сезонске послове. Да ли је и колико дуго пре ступања на снагу Закона о поједностављеном радном ангажовању сезонских радника била пријављена – не зна. 

"У свом радном веку била сам ангажована на различитим пословима у пољопривреди. Од 2020. углавном радим у хладњачи, на сортирању и паковању јабука. Пријава даје осећај сигурности и припадности. Знаш да ће послодавац поштовати све обавезе које има према теби, да ће исплата бити редовна, а може се договорити рад на неколико месеци", каже Славица Милановић.

"Коначно могу да рачунам и на радни стаж који ће ми омогућити да једног дана стекнем услов за пензију", додаје наша саговорница.

За разлику од Славице, многи сезонски радници уопште не знају шта им пријава обезбеђује.

"Сезонске послове радим десетак година, а пријављују ме од прошле године. Шта пријава значи, стварно не знам. Које су предности пријаве још нисам приметио. Али, свакако нема ни негативних последица. У фирми су нам рекли да морају да почну да нас пријављују и ми смо пристали", каже Сава Цвејин, сезонски радник.

"Знам шта значи пријава када је неко запослен у фирми, а ово је на дан. Колико радимо, толико дана нас пријављују. Пријаве нас у седам ујутру када дођемо и одјаве у три. И то је то. Хвала Богу, повреда до сада није било, тако да не знамо ни шта осигурање покрива. И било би добро да тако и остане", додаје Цвејин.

Користи за послодавце од пријаве сезонских радника

Послодавци кажу да је процедура пријаве сезонских радника у пољопривреди једноставна и брза.

"Обично имамо између 10 и 12 сезонских радника дневно. Пријава није компликована. Све се завршава електронски. Радници доносе личне карте, направи се списак, они се потписују да су преузели новац. Уколико дође до промене временских услова може да се откаже пријава. Раднике можемо да пријавимо за сваки дан појединачно, а можемо и за неколико дана унапред, али се ми, ретко, опредељујемо за ову другу опцију", објашњава Весна Николин, руководилац производње у Царској башти.

"Сви радници који долазе да раде код нас су пријављени. Њихов број варира током године у зависности од операције на којој су ангажовани. Ударни послови су нам резидба воћњака, прореда, берба, сортирање. Највише радника је у сезони бербе, септембар и октобар, када их дневно буде и преко триста", каже Снежана Тимотијевић из Ал Дахре.

Од када су у обавези да их пријављују, послодавци могу да ангажују на сезонским пословима и оне категорије људи које раније нису могли. 

"Бенефити за послодавца су велики. Можда је највећи то што је широком спектру радника омогућено да раде на овај начин. Раније смо могли да ангажујемо раднике преко студентских задруга са ограничењем до одређених година старости. Радници који су имали социјална примања избегавали су да раде, јер су пријавом на рад губили тај статус", истиче наша саговорница.

"Обавезе за порезе и доприносе за ову категорију радника су доста повољније за послодавца од осталих видова радног ангажовања. Сам начин ангажовања и пријављивања, без сувишне папирологије, омогућава брзу и ефикасну евиденцију и пријаву коју обављају запослени у администрацији. То је велика олакшица имајући у виду степен флуктуације ове категорије радника. Пореска пријава се врши аутоматски и на крају месеца на портал стиже износ обавезе од Пореске управе", додаје Тимотијевић.

Све је више сезонских радника са пријавом

Од увођења електронског система и почетка примене закона у јануару 2019. број легално ангажованих сезонских радника повећан је више од 20 пута, тврде у ГИЗ-у, уз чију подршку је ова реформа спроведена.

"У 2018. број пријављених радника у пољопривреди је био око 3.000, а закључно са априлом 2023. чак 75.336. Систем је до сада користило 688 послодаваца у Србији", каже Зоран Јаковљев из ГИЗ-а.

"Важно је истаћи да је овим системом омогућено да послодавци буду како правна, тако и физичка лица тј. индивидуални пољопривредни произвођачи и пољопривредна газдинства. Од укупног броја послодаваца, раднике су пријавила 454 правна и 232 физичка лица. Они су на овај начин уплатили 3,4 милијарде динара пореза на доходак, као и 946 милиона динара на име доприноса за социјално осигурање", наводи наш саговорник.

Иако је ово четврта година спровођења закона, чини се да значајан број сезонаца није довољно информисан о предностима које им пријава доноси.

"Сезонски радници пријавом добијају, пре свега, сигурност у раду на пољопривредним пословима, који су често веома физички захтевни и носе ризик од повреде. У случају повреде на раду или наступања професионалне болести, они имају покривене трошкове пружања здравствених услуга. Чак половина радника су лица старости између 46 и 60 година. Анализе су показале да је највећи број сезонских радника припада категорији дугорочно незапослених лица, на евиденцији НСЗ-а. Уколико су примаоци новчане накнаде за незапосленост, они пријавом не губе ово право, и не бришу се са евиденције", објашњава Јаковљев.

"Такође, уколико су примаоци новчане социјалне помоћи, пријавом не губе ни ово право. Највећа бојазан радника је губитак права на породичну пензију, или права на дечји додатак. Законом су дефинисани случајеви када се ова права губе, што зависи од висине прихода које остваре", прецизира наш саговорник.

Пријава сезонских радника је могућа искључиво електронски

Из Пореске управе наглашавају да корист од пријаве сезонаца у пољопривреди имају сви. И држава и послодавци и сами радници.

"Предности увођења оваквог система пријављивања сезонских радника, за Републику Србију значи повећање броја послодаваца и сезонских радника који су у легалним токовима пословања, лакши увид у процесе од стране надлежних инспекцијских органа, видно смањен обим сиве економије и коначно, као производ свега наведеног – повећан прилив средстава у буџет", кажу у Пореској управи.

"С друге стране, послодавци су у могућности да ангажују сезонске раднике на брз, ефикасан и једноставан начин, док сами пријављени радници гарантовано могу остварити своја права из области пензијско-инвалидске и здравствене заштите, за случајеве повреде на раду и професионалних болести. Потребно је и напоменути да се накнада за рад обрачунава по радном часу, најмање у износу минималне цене рада утврђене у складу са законом, која важи на дан исплате", додају у овој институцији.

Пријава сезонских радника могућа је једино електронски на порталу sezonskiradnici.gov.rs или преко мобилне апликације. За то је неопходно унети неколико података: ЈМБГ, односно ЕБС сезонског радника, врсту посла коју обавља и период ангажовања.

"У периоду пре доношења закона, сезонски радници су најчешће били ангажовани преко уговора о привременим и повременим пословима. Процедура пријаве и одјаве је била врло сложена. Постојало је знатно веће издвајање за послодавца по основу месечних износа пореза и доприноса. Процена је да је пре 2019. године већина сезонских радника у пољопривреди била ангажована ван легалних токова пословања", кажу у Пореској управи.

"Подношење пријаве искључиво у електронском облику значи да је искључена употреба папирне форме пријава. Такође, омогућено је да се једном пријавом врши истовремено пријава и одјава ангажованих радника на осигурање. Надлежни органи – Пореска управа, Централни регистар обавезног социјалног осигурања, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање и Национална служба за запошљавање свакодневно размењују релевантне податке електронским путем", додају у овој институцији.

Закон омогућава да сезонски радник може да буде и страни држављанин, будући да за ову врсту посла није потребно прибављање одобрења за рад које прописује Закон о условима за рад странаца.

Имајући у виду све предности које је донео Закон о поједностављеном радном ангажовању сезонских радника у пољопривреди надлежни разматрају могућност да и одређени послови из других делатности буду обухваћени на сличан начин. Ту се, пре свега, мисли на физичке помоћне послове у сектору грађевинарства, одређене послове у угоститељству, административне и помоћне услужне послове у туризму, као и послове помоћи у кући за потребе физичких лица, нпр. чување деце, чување старијих лица и чишћење.

На тај начин би, кажу, у будућности још већи број људи био уведен у легалне токове чиме би им се осигурала бројна права која су им сада ускраћена јер раде "на црно".