Читај ми!

Да ли се ЕПС опоравља – шта каже министарка, а шта директори

ЕПС је толико велико и значајно предузеће да ефекти пословања ове компаније морају да се виде на укупном резултату целе привреде. Мајски резултат о расту индустријске производње, али и како је у оквиру тога прошао сектор производње електричне енергије, биће објављен тек на крају овог месеца. Званична статистика разрешиће дилему ко је био у праву – министарка енергетике Дубравка Ђедовић или в. д. директора ЕПС-а Мирослав Томашевић.

Да ли се ЕПС опоравља – шта каже министарка, а шта директори Да ли се ЕПС опоравља – шта каже министарка, а шта директори

У најновијем сукобу ресорне министарке енергетике Дубравке Ђедовић и Мирослава Томашевића, в. д. директора ЕПС-а, за сад је само је једна ствар јасна. Горан Петковић, инжењер у РБ "Kолубара" није Томашевићев девер, како је то објавио дневни лист Информер. Пре свега јер мушкарац не може имати девера.

А какве везе са мајским падом производње у ЕПС-у има шурак генералног директора, као и да ли је тог пада било за сада није јасно. Јер, министарка енергетике тврди да је у мају – у односу на исти месец прошле године – ЕПС пословао лоше, док в. д. директора Томашевић те наводе демантује.

ЕПС је толико велико и значајно предузеће да ефекти пословања ове компаније морају да се виде на укупном резултату целе привреде. А мајски резултат о расту индустријске производње, и како је у оквиру тога прошао сектор производње електричне енергије, биће објављен тек на крају овог месеца. Званична статистика разрешиће дилему ко је био у праву.

До тада, многе ствари у ЕПС-у биће разрешене. Министарка енергетике данас је представила нови Надзорни одбор акционарског друштва Електропривреда Србије.

Чине га бивши државни секретар норвешког премијера Олуф Улсет, затим руководилац београдске канцеларије Еуронета Владан Живановић, магистар економије са искуством рада на високим позицијама у више министарстава Норвешке Пер Сандерур, доскорашњи стручњак Светске банке у Вашингтону Дејан Остојић, затим руководећи на више позиција у домаћим и страним банкама Игор Петковић, стручњак за енергетику Статкрафт Хилде Бакен и представник Синдиката радника ЕПС-а Миодраг Ранковић.

Према члану 19. Статута ЕПС-а председник Надзорног одбора закључује уговор о раду са генералним директором. С обзиром на то да чланове Надзорног одбора именује Скупштина, која има једног члана (а то је ресорна министарка енергетике Дубравка Ђедовић), већ сада је јасно да Томашевић вероватно неће бити њихов избор.

Статистика показује да производња струје расте од новембра прошле године

За сада се, у званичној статистици, недвосмислено види да производња струје расте од новембра прошле године. Последњи податак за април показује да је индустријска производња у априлу порасла за само 0,4 одсто, а да је томе у највећој мери допринео сектор снабдевања електричном енергијом где је остварен раст од 14,6 одсто.

Стојан Стаменковић у најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) пише како првенствено захваљујући производњи струје индустријска производња од јесени прошле године бележи континуирани раст.

Производња електричне енергије од новембра бележи просечне стопе раста од око 15 одсто, пише Стаменковић.

У још једном државном документу, Извештају о инфлацији, пише да је раст бруто домаћег производа (БДП) у првом тромесечју износио 0,7 одсто.

"И био је вођен растом активности у сектору индустрије, пре свега захваљујући опоравку производње у електроенергетском систему", наводи се у овом извештају.

Дакле, у праву је в. д. директора ЕПС-а Мирослав Томашевић, када каже да се производња у ЕПС-у опоравља, али има истине и у томе кад министарка енергетике Дубравка Ђедовић каже да је том расту допринела и ниска прошлогодишња база. Јер је после колапса који се догодио у ТЕНТ-у у ноћи између 12. и 13. децембра 2021. године производња у ЕПС-у крахирала.

Ипак, и тај податак је даље могуће рашчланити, пре свега кроз саопштења званичне статистике.

Проблеми у ЕПС-у из децембра 2021. године нису могли да се отклоне у кратком року, што је за последицу имало већи увоз гаса и угља од уобичајеног за потребе производње струје, као и директан увоз електричне енергије по изузетно високим ценама.

Истовремено, због суше две године заредом, водостај река је крајем 2021. и у првој половини 2022. био рекордно низак, па није било могуће повећати ни производњу хидроелектрана које су произвеле око 30 одсто електричне енергије (термоелектране око 65 одсто, а остатак је производња из обновљивих извора).

Није јасно због чега је пала производња струје из угља

Сада се највише струје производи из хидроелектрана (53 одсто на дан 8. јун). У термоелектранама, дакле из угља, произведе се 44,7 одсто, док се остатак (нешто мање од три одсто) произведе из ветра.

То значи да је производња струје из угља пала, да ли због ремонта, како тврди Томашевић, или због мањег копања угља у односу на мај прошле године, како тврди министарка енергетике, то у овом, тренутку није јасно.

Али, и то ће се ускоро видети у статистици. Јер се претходно смањење физичког обима у експлоатацији угља у званичној статистици видело: од септембра 2021. до фебруара 2022. износило је око 15 одсто. И то је готово у потпуности тада пратио пад производње електричне енергије. У последњем тромесечју 2021. године забележен је пад производње од 6,8 одсто, док је у првом тромесечју 2022. године пад био 7,7 одсто. Међутим, на крају 2022. готово да је достигнут ниво производње пре почетка кризе у ЕПС-у. Закључно с мартом, преткризни ниво производње надмашен је за близу пет одсто. То значи да званична статистика даје за право в. д. Томашевићу да су проблеми у пословању ЕПС-а превазиђени.

Међутим, када је реч о експлоатацији угља, на крају 2022. ниво производње је био за око 8 одсто нижи од преткризног нивоа, при чему се и од почетка 2023. бележи одређено смањење производње од 3,9 одсто у првом тромесечју. То, с друге стране, значи да је – када је о копању угља реч – у праву министарка енергетике.

Шта се о пословању ЕПС-а види из државних рачуна

Шта се, међутим, још види о пословању ЕПС-а из наших националних рачуна?

Ова компанија се убрзано задужује. Народна банка Србије прати и кредитну активност, па је ту, рецимо примећен значајан раст дуга.

"Предузећа из области снабдевања електричном енергијом повећала су своја задужења у првом тромесечју за 11,7 милијарди динара", наводи се у извештају НБС у делу који се односи на кредитну активност.

Без увида у финансијске извештаје ЕПС-а у платнобилансним подацима се, такође, могу видети неки резултати који се односе на пословање ове компаније.

У првом тромесечју ове године робни извоз, изражен у еврима, повећан је за 15,4 одсто у односу на исти период прошле године, а расту укупног извоза допринели су извоз струје и руде (првенствено бакра).

Kада је реч о укупном увозу енергената, он је у 2022. години износио 6,9 милијарди евра, што је за око 3,9 милијарди евра више него претходне 2021. године. Од тога је на увоз струје прошле године потрошено тачно 1,57 милијарди евра. Претходне 2021. увоз струје платили смо више него троструко мање (475 милиона).

Међутим, у првом тромесечју ове године ЕПС извози струју. По том основу зарадио је 322 милиона евра.

У извештају о инфлацији НБС, у делу који се односи на привредни раст наводи се и податак да је ЕПС у првом тромесечју остварио профит од око 300 милиона евра.

"Повољније прилике очекују се и у наставку 2023. године у погледу нето увоза, јер се оцењује да ће цене енергената бити ниже него претходне године из неколико разлога: мањег раста глобалне економије, што последично води мањој тражњи за енергентима, регулисања цена на заједничком европском енергетском тржишту, али и установљених алтернативних извора снабдевања гасом, захваљујући чему ће бити олакшано формирање залиха гаса у Европи током ове године. Истовремено, очекује се да ће порасти домаћа производња електричне енергије услед даље стабилизације пословања Електропривреде Србије, а нарочито ако се заврши планирана изградња новог блока Б3 у термоелектрани Kостолац на јесен. На тај начин ће се нето увоз енергената смањити по основу оба фактора – количинског и ценовног ефекта", процењује се у анализи Народне банке Србије.

Дакле, ко год да буде на челу ЕПС-а у другој половини године, трендови на међународном тржишту иду му наруку. А шурак в. д. директора Томашевића, сасвим сигурно неће имати никакве везе са тим.

субота, 16. новембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње