Пуни силоси, слаб извоз – где и како ћемо чувати нову пшеницу

Крајем јуна или почетком јула комбајни би требало да уђу у њиве и пожању пшеницу. Стиже нам нов род, а прошлогодишњи нам, чини се, задаје све веће главобоље. Муке и проблеме произвођачи, трговци и извозници житарица имају још од прошлог марта.

„Прошла тржишна година била је за пшеницу изузетно проблематична. Прво зато што смо је започели у јулу са већим пренетим залихама него што је то уобичајено. Делом је за то крив рекордно велики род 2021. године који је био 3,4 милиона тона, а делом забрана и ограничење извоза који су значајно омели извозне токове у периоду март-јул прошле године и оставили нас са залихама рода 2021. од преко 700.000 тона“, каже Сунчица Савовић из Удружења „Жита Србије“.

„Ми смо поново прошле године имали добар род пшенице, на нивоу од преко 3,2 милиона тона. У току прошле године у Србији смо месечно трошили око 148.000 тона пшенце, што је на годишњем нивоу потрошња од око 1,77 милиона тона“, додаје наша саговорница.

Смањен извоз пшенице

Од јуна прошле године до маја ове извезли смо 854.862 тоне пшенице и брашна прерачунатог на зрно. Од тога 681.431 тону пшенице и 133.409 тона брашна.

„Ако претпоставимо да ће у јуну изаћи још око 70.000 тона пшенице и око 15.000 тона брашна, што би био оптимистични сценарио, нама на залихама на почетку нове тржишне године за пшеницу остаје око 1,2 милиона тона ове житарице. То су залихе које су за пола милиона тона веће него годину раније“, истиче Савовић.

Када је након укидања забрана и квота извоз пшенице омогућен, Србија се нашла у проблемима - коме да прода своју робу и како да је испоручи. 

„У том тренутку имали смо лимитирану могућност транспорта преко Дунава, будући да нам је то главни канал за извоз. Водостај је био низак и физички није било могуће реализовати неки већи извоз“, каже Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу ПКС.

„Ми имамо логистички проблем. Нама је главни коридор за извоз житарица речни транспорт и сва наша роба која иде тим речним коридорима завршава у Констанци. А тамо завршава и велика количина украјинске робе, тако да су силоси у Констанци пуни. То је додатни проблем у овој ситуацији, јер немате простор где бисте могли да лагерујете робу коју довозите баржама. Алетернатива су нам железница, којом иде део робе у регион – Северну Македонију и Италију. Али, главни коридор који нам је река је у овом периоду блокиран због пуних складишта у Констанци“, додаје наш саговорник.

Украјинска пшеница „затрпала“ Констанцу

Стручњаци не памте да је година била овако лоша за пласман домаће пшенице.

„Извоз је ове године катастрофалан. Тренутно немамо извозни вентил који се зове лука Констанца која је препуна украјинске пшенице. Она више није наша најзначајнија извозна дестинација. Ми смо раније имали једног великог власника тамо, који је имао капацитете и закупљене терминале, али то више немамо. Наш извоз сада иде друмским путем и железницом“, објашњава Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.

„Структура наших купаца се променила. Ми гравитирамо ка земљама ЦЕФТЕ и Италији која је сада наш највећи увозник. Лоша вест је да Констанца није наше упориште. Превоз дунавским током је најјефтинији и тамо смо били присутни на великом светском тржишту где се појављују највећи светски дилери житарица. То је важна ствар и за наше извознике и за ликвидност нашег тржишта јер су то велики купци који су нам правили добре референце на светском тржишту. Сада тога нема“, прецизира наш саговорник.

Ипак, треба нагласити да нема само Србија проблем са вишковима старе пшенице пред жетву нове.

„Ситуација је таква да је добар део земаља имао сличну ситуацију као ми, па је остао са великим пренетим залихама, а с друге стране украјинске робе има све више на тржишту. Иако је црноморски коридор био делимично отворен, а делимично затворен то није представљало проблем Украјини да пласира своје житарице. Оно што све мучи што се то ради по веома ниским ценама. Иста је ситуација и са руском робом. И Русија има велике количине и велике вишкове које интензивно пласира на тржишту по доста ниским ценама“, наводи Богуновић.

Трошкови транспорта значајно утичу на цену пшенице

У овом тренутку домаћа пшеница ценом не може да конкурише украјинској и руској.

„Ми говоримо о баржама које раде робу из Украјине и да бисте довели баржу до Србије треба да платите доста високу цену. Трошкови транспорта су отишли горе и до три пута у односу на претходни период што у многоме оптерећује цену наших производа“, објашњава наш саговорник.

„Зашто говоримо о баржама зато што оне могу бити носивости од 1.000 до 5.000 тона. Поређења ради брод којим се транспортују житарице, што не радимо ми, већ велике мултинационалне компаније које су власници и складишта и поморске флоте, они робу возе бродовима носивости 50.000-60.000 тона. Ако се узме у обзир пловност Дунава питање је да ли се може натоварити свих 5.000 тона. Композиција воза је око 1.000 тона. Постоје и специјлаизовани возови до 1.800 тона“, каже Богуновић.

Произвођачи чекали већу цену

За велике залихе делимично су криви и произвођачи.

„Рецимо, наши произвођачи нису хтели да продају робу када је цена била повољнија. Мислили су да ће цена ићи горе због ситауције у Украјини. То се није десило, већ су цене отишле доле. Средином јануара пшеница је коштала 35 динара по килограму, а сада је испод 20. Чак и када су робне резерве расписале конкурс за откуп пшенице по цени од 28 динара у почетку је интересовање било јако мало“, подсећа наш саговорник.

„У овим оконостима, када је понуда дошла у последњем тренутку, јер се чекало месецима на понуду да би пшеница могла да се извезе, извозници дају све од себе да изађе што више робе из земље“, објашњава Савовић.

(Не)условна складишта

Имајући у виду залихе и околности на светском тржишту поставља се питање да ли Србија има довољно складишних капацитета и хоће ли силоси бити спремни за пријем новог рода.

„Мене лично више брине ово друго питање, да ли ћемо имати условна складишта и да ли ће сви власници складишних капацитета стићи да испразне ћелије и спреме их добро за пријем нове пшенице. Сада, после ових великих киша, постоји могућност појаве плесни и не бих да мрачим, али постоји могућност да се деси да пшеница коју пожањете има тзв. уродицу - зрно које је пало на тло и почело да клија и да то тек проклијало зрно прави проблем са влагом код редовне пшенице“, наводи Галетин.

„То може да узрокује неке болести. Али, да сада не идемо тако далеко. Врло је битно добро припремити складишта и силосе како не би дошло до нежељених сценарија. У суштини, не мора да значи да ћемо ми лоше складиштити пшеницу ове године, али да постоји ризик од тога - постоји“, наводи наш саговорник.

Колики су тачни капацитети за складиштење житарица и уљарица у Србији у овом тренутку није познато.

„Када говоримо о капацитетима силоса које имамо на нивоу земље, крајње је време да се нешто предузме и да се најзад изврши попис свих силоса који складиште житарице и уљарице. Ми, као непрофитно удружење, немамо могућности, ни средства да тако велики пројекат урадимо сами, али је чињеница да су подаци којима располажемо стари више од 10 година и да обухватају капацитете од око 4 милиона тона“, објашњава Савовић. 

„Ми смо у годинама када смо имали рекордан род кукуруза, рецимо 2020. и 2021. године, и добар род озимих култура, знали да ускладиштимо и 13 милиона тона житарица и уљарица. У том смислу нема сумње да ће све бити ускладиштено, али питање је на који начин и колико адекватно или неадекватно ће житарице бити чуване и какве ће проблеме накнадно то изазвати“, додаје наша саговорница.

Мешање старог и новог рода пшенице

У овом тренутку немогуће је предвидети колики ће бити приноси, нити каквог ће квалитета бити овогодишње зрно. Због тога не би требало мешати стари и нови род.

„Прошле године смо имали изузетно добар квалитет пшенице, која је, за разлику од претходних 5 година, имала параметре који су за пекарску индустрију на изузетно високом нивоу. Неминовно је да ће доћи до мешања старог и новог рода. У овом тренутку можемо само да претпоставимо колики ће бити род и то на основу десетогодишњег просека производње који је око 4,9-5 тона по хектару“, каже Савовић.

„Уколико се болести које су приметно присутне на усевима, због кишне године, топле зиме и велике разлике у температури између ноћи и дана, не одразе значајније на принос, очекује се род који ће бити већи од оног пре две године и то не због приноса, већ због засејаних површина. У том смислу нам мешање прошлогодишњег рода са овогодишњим следи. Враћамо се на причу о пороблему очувања квалитета“, истиче наша саговорница. 

„Када продајете робу, она се мора продавати по одређеним параметрима квалитета, а један од њих је влажност зрна. Уколико помешате стару и нову пшеницу имаћете ситуацију да је у зрнима различита влага, тако да то може да буде проблематично и то свакако не би требало да се ради“, упозорава Богуновић.

Уколико се остваре прогнозе стрчњака да ће пшеница добро родити и да болести неће много умањити приносе, ове године могли бисмо да произведемо око 3,5 милиона тона хлебног зрна, а можда и више. То би свакако био рекордан род, али само зато што су јесенес површине под овом културом повећане за 10 посто у односу на лане.

Јасно је да са толиким родом и прелазним залихама пшеницу морамо да извеземо, што значи да купцима морамо да понудимо заиста квалитетну робу. Услов за то је правилно складиштење и чување. Јер лошу пшеницу нико не жели. Без извоза се не може рачунати ни на добру цену, а знамо да тренутна свакако не иде на руку произвођачима.