Влада очекује привредни раст од 2,5 одсто до краја године – струка позива на опрез

Земљи попут Србије потребан је привредни раст од пет одсто годишње. Али у време у коме живимо и двоструко мањи резултат је добар - кажу и држава и струка.

"Најдоминантнији раст остварио сектор ИKТ односно информационо комуникационе технологије, потом туризам, као и административне и стручне услуге. с друге стране имали смо значајан допринос и индустрије. Превасходно захваљујући стабилизацији производње електричне енергије у нашем електропривредном систему и захваљујући отварању нових радних места у високо продуктивним гранама", рекао је Саша Стевановић, државни секретар у Министарству финансија.

Струка опомиње на опрез, до краја године имамо још два квартала и много ризика. Пољопривреда зависи од временске прогнозе, а индустрија од страних инвестиција које чекају расплет преговора о Kосову и крај рата у Украјини.

"Ако одете на ниво прерађивачке индустрије она је мања, 1,5 процената у односу на исти проценат прошле године. Значајно је пала та обрада основних индустријских метала, хемијска индустрија је пала али са друге стране порасла је делатност која се бави производњом одређених машина, уређаја и опреме. С друге стране када говоримо о пољопривреди, резултати тек треба да се виде зато што жетва следи али чињеница је да се ове године очекује већи принос", навео је Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Мање инвестиције последица повећања камата на кредите

Мање инвестиције у прераду нису изненађење. Последица су повећања камата на кредите чиме се обуздава инфлација.

"Имамо добро вођену монетарну политику, ригорозну политику која и ту обуздава инфлацију тако да све говори да се преокренуо тренд и да ћемо доћи на тих осам одсто на крају године", оценио је Стевановић.

"Она ће вероватно бити на просечном нивоу на истом скоро као што је била прошле године око 12 процената што ће наставити да крњи куповну моћ становништва и то је оно на шта највише привредници упозоравају", истакао је Станић.

Упозоравају да им је од капитала потребније тржиште, а две трећине наше трговине везано је за Европску унијију која је после Русије и Украјне највећа жртва њиховог конфликта. Зато је добро што имамо трговинске споразуме и са Русијом и Турском, што преговарамо са Kином. То ће довести и нове инвеститоре.

Иако им циљ није развој Србије већ профит, не треба одустајати од њиховог субвенционисања. Иако су све гласнији предлози да је корисније тај новац преусмерити на пољопривреду.

"Сваки мој златиборски сељак ће да никакво решење. Замислите да уложите тај новац у подстицање неких капацитета за производњу производа од малине. па ево ми смо прошле године имали изузетно добру цену, сад су неки људи почели да саде нову, већ ове године је питање да ли ћемо моћи половину од тога да продамо", навео је професор Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду.

Ризици су велики, али су могућности веће. Са Немачком се не можемо надметати у производњи аутомобила. Али имамо коње за трку: ИТ сектор и пољопривреду.