Улагање у зелену економију инвестиција а не трошак, Србија прати тренд

Пословни свет је постао све осетљивији на угрожавање планете и људских права јер се показало да брз профит уз девастацију природе и експлоатаију радника заправо дугорочно доноси немерљиву штету целом друштву. Инвестиције у бизнисе који поштују високе принципе одрживости и друштвене одговорности такозване ЕСГ инвестиције привлаче све више капитала.

"Фер пословање на здравим основама заиста може променити имиџ западног Балкана. У региону је привлачење страних инвестиција представљено као приоритет свих јавних политика и с тим у вези фирме у региону имају много користи од интегрисања ових стандарда у своје пословање", каже извршна директорка "Сустинери Партнерс" Биљана Брајтвајт.

Пооштравају се казне за загађиваче, а с друге стране, банке нуде повољније кредите за послове који неће угрозити природу и доприносе карбонској неутралности.

"Зелена економија је будућност. Веома једноставно, ако то разумемо, онда ћемо то и да финасирамо", наглашава извршни директор Дирекције за зелени програм ОТП банке у Мађарској Гергељи Покош.

"Приступ финансијама биће проблематичан, регулатива, удариће на профитабилност компанија које не спроводе у дело одрживе праксе", сматра председник "Прајм Блу" института из Охрида Зоран Мартиновски.

"Ми финансирамо зелене инвестиције још од 2006.године, у просеку 50 одсто наших инвестиција је у зелену енергију. На Западном Балкану активно промовишемо енергију ветра и уопште обновљиве изворе енергије. Инвестирали смо у први ветропарк у Црној Гори", наводи каже шеф Канцеларије ЕБРД у Црној Гори Ремон Закариа.

До 2025. године глобалне инвестиције у зелену економију требало би да достигну 50 хиљада милијарди долара. На те инвестиције може да рачуна и наш регион.

"Суштина свих ових промена је да обезбедимо док напредујемо у процесу енергетске транзиције повећамо и удео обновљивих извора енергије у производњи енергије и идемо ка декарбонизацији енергетског сектора", истиче помоћница министра енергетике и рударства за међународну сарадњу Јована Јоксимовић.

"У тренутку усвајања неких нових политика ЕУ ка чему се иде ви ћете имати јасну обавезу за усклађивањем и да се то онда види и кроз ваздух који дишемо и кроз воде отпадне и све оно што свако од нас примећује што се директно може везати за оне који загађују значи загађивач плаћа, то су неки нови стандарди", објашњава програмски саветник НАЛЕД Милан Антонијевић.

"То је технолошки изазов, промена бизнис модела, промена технологија у нашим фабрикама, то је такође изазов приступа финансијама у смислу да ће банке сад пооштрити своје критеријуме за додљивање кредита компанијама које ће бити у складу са ЕСГ стандардима .Да ли је наша привреда спремна за то, одговор је да није у довољној мери спремна, прво морамо да повећамо свест", каже Радман Шелмић из Привредне коморе Србије.

Када је у питању заштита животне средине, Србија је у великој мери ускладила законодавство са ЕУ, као и циљеве о достизању карбонске неутралности до 2050. године. За достизање еколошких стандарда ЕУ потребно је улагање од око 15 милијарди евра.