И у најгоре време некретнине су најсигурнија инвестиција – куповину не треба одлагати

Најскупљи стамбени квадрат у Србији, у првом кварталу ове године, продат је у "Београду на води" по цени од 11.474 евра, а површина стана је 143 метра квадратна, саопштио је пре два дана Републички геодетски завод.

Председник Управног одбора удружења "Кластер некретнине" Ненад Ђорђевић каже за РТС да грађани Србије још од времена бивше Југославије улажу у некретнине јер су најсигурнија инвестиција и углавном их купују готовином.

"Стамбени кредити не учествују са великим процентом у креирању тражње, за разлику од развијених западних економија. Због тога је наше тржиште доста отпорно на кризе", истиче Ђорђевић.

Каже да и у кризним временима одређени број грађана и инвеститора купују некретнине да би сачували своја средства јер се плаше шта ће бити с банкама и валутама.

"То је било тако чак и деведесетих година. У најгоре време ми смо имали јаче и развијеније тржиште некретнина од окружења које је тада било стабилно, а не у рату и под санкцијама као ми", наводи Ђорђевић.

Сматра да оно што се дешавало у првом кварталу године указује на то да ће доћи до стагнације цена, али и благог раста промета.

"У првом кварталу је настављен пад трансакција које су финансиране средствима кредита, али се нешто повећао број готовинских трансакција којима је то надокнађено", објашњава Ђорђевић.

"Грађани не желе да новац добијен продајом некретнине уложе у нешто друго"

Ђорђевић каже да је највећи број купаца некретнина у Србији међу онима који су већ продали некретнину.

"Тржиште је инвестиционо и грађани не желе да новац добијен продајом некретнине уложе у нешто друго, у хартије од вредности, обвезнице или да их пребаце на штедњу. Напротив, у кризним околностима се тога плаше и са штедње пребацују средства у некретнине", објашњава Ђорђевић.

Истиче да издавање некретнина доноси приход који је много већи од камате на штедњу, али и да грађани имају доста страхова који су креирани још деведесетих година хиперинфлацијом и колапсом банкарског система, па сматрају да је најсигурније држати средства у некретнинама.

Ђорђевић каже да су Руси и Украјинци прошле године знатно утицали на повећање закупнина, али да за куповину некретнина нису имали средства јер имају проблем да изнесу новац из својих држава.

"Да би у већем броју страни држављани куповали некретнине у Србији, морао би да се одређеним прописом обезбеди трајни боравак или пребивалиште за странце који улажу у некретнине или су инвеститори у Србији", сматра Ђорђевић.

"Грађани не треба да се плаше онога што виде у огласима"

Ђорђевић каже да се у медијима често подвлачи да су цене у Србији превисоке, али да су у окружењу цене у претходном периоду много више расле.

"Глобално је тржиште некретнина у целом свету расло у претходних пет, шест година. Стабилизацију видимо у већини развијених земаља и то се сада дешава и у Србији", каже Ђорђевић.

Наглашава да су цене у огласима у претходном периоду доста порасле у односу на оне по којима се купопродајне трансакције заиста обављају.

"Грађани не треба да се плаше онога што виде у огласима. Треба да контактирају са агенцијама за некретнине и да гледају некретнине зато што ће сигурно наћи у понуди оно што траже. Не треба да одлажу куповину зато што ће само скупље платити квадрат који тренутно могу да купе по повољнијој цени", саветује Ђорђевић.