Српски производи јефтинији код комшија – за литар уља у Београду скоро два у Подгорици

Mноги наши производи јефтинији су у другим државама региона него код нас – млеко, уље, слаткиши. Да ли је узрок ПДВ, који је код нас нешто већи него у земљама региона, високе трговинске марже или нешто треће?

Наше, али јефтиније код комшија. За литар уља у Београду, у Подгорици је могуће купити скоро два.

Тајна је, кажу стручњаци, у конкуренцији, али и уредби којом је код нас и даље ограничена цена ове животне намирнице. Црногорци су је укинули, јер је и на светској берзи уље од јула прошле године појефтинило за 50 одсто.

"Код нас је цена 219,99 динара, колико је прописано Уредбом о ограничењу цене. Само ограничење цене је имало функцију заштите тржишта, али сада је то неки изговор трговцима и произвођачима који заједно формирају цену да просто наплаћују максималну цену коју могу", каже проф. др Драган Стојковић са Економског факултета.

Разлика у цени млечних производа није толика, али је ипак литар млека из Србије у Црној Гори јефтинији него код нас кад је на акцији.

Конкуренција може да регулише тржиште, али код нас чак ни млеко из увоза није помогло да ова животна намирница буде јефтинија.

"Кад имате тржиште као што имате тржиште млека, где је олигополска ситуација, где поједини играчи имају веома високо учешће, ту наравно постоји мањи простор за снижавање цене, чак и када се увезе млеко и ти увозници се труде да остваре што већу зараду", објаснио је Стојковић.

На црногорским рафовима пажњу је привукла и цена чоколадног крема. Килограм кошта око 420 динара, а код нас и до 950 динара.

"Кад имате јак бренд, ту произвођач највећу премију узима, трговци имају много мању преговарачку снагу. Тамо где брендови нису толико јаки, где има више конкурената, трговац има много већи простор, тако да се веома често трговци неправедно оптужују, а у суштини морамо да гледамо цео канал маркетинга, да видимо и произвођаче и велетрговце и малопродавце, да видимо где су те неке нелогичности", истакао је Стојковић.

На формирање цене утичу произвођачи, прерађивачи, трговци… Економисти кажу да зависе и од потражње, конкуренције, прописа и инфлације. Ланац је дуг, а на крају - увек купац, коме не преостаје ништа друго него да чека акције и снижења.