Храна као средство економског и војног рата, како то утиче на цене у Србији

У односу на прошлогодишњи максимум цене хране у свету су 20 одсто ниже, подаци су Уједињених нација. Томе је највише допринело појефтињење житарица под теретом вишкова из Украјине. Код нас су цене у малопродаји и даље на узлазној путањи. У просеку су 16,2 одсто више него пре годину дана. А у време празника постали су очигледни неки поремећаји на тржишту. На пример јагњетина више није скупља од прасетине.

Једнима скупо другима јефтино зависи с које стране тезге стоје. Продавци кажу да су цене тек толико подигли да покрију трошкове.

"Нико се не буни. Значи, с обзиром да ја подижем цене као и сви остали", каже продавац.

"И ономе ко има и ко нема врло је све поскупело, до крајње границе", сматра муштерија.

Нешто је и појефтинило у време празника. Јаја која су за годину поскупела 26 одсто, пред Васкрс су појефтинила. Трговци су тако мамили потрошаче да баш код њих обаве празничну куповину. Неочекивано, али само за неупућене, изједначиле су се цене јагњетине и прасетине.

"Производња прасећег меса, односно прасића, је постала јако скупа и принуђени смо били протекле године да увеземо из ЕУ значајне количине прасића. Међутим, то није могло да задовољи домаће тржиште и ево ових дана смо сведоци да смо дошли до рекордне цене", каже Славко Аћимовић произвођач меса из Мађара.

Цена млека у продавницама месецима мирује, али не и откупна фармерима, она пада. Не помаже ни то што је држава повећала субвенције, јер остао је проблем великог распона откупних цена и трговачких маржи.

"Ако је сировина рекли смо 40 до 70 динара, значи неких 50 динара просек, колико је литар јогурта. Ја стално узимам пример јогурт зато што је то производ који не трпи неке губитке у току производње, нема да се нађе у трговинама ја мислим испод 150 динара литар", каже Ненад Будимовић из ПКС-а.

Када празници прођу и остану рачуни, лоша вест је да се не очекује пад цена. Добра је да у наредном периоду не би требало ни да расту, процењују агроекономисти.

"Фактор за кочење раста цена јесте свакако куповна моћ. Наши грађани немају могућности да више купују. Тих 5 одсто богатих не утичу на кретање цена много и ја се надам да ће пољопривреда скинути са себе и прехрамбена индустрија ту негативну конотацију да је она највећи продукт инфлације, и да ће она у наредном периоду бити стабилизатор", каже агроекономиста Милан Простран.

Стабилизатор или генератор, то не зависи пресудно од нас. На цену пољопривредних производа у великој мери утичу минерална ђубрива, а њих увозимо, и то из Украјине, Русије и Белорусије.

"Ако пољопривредник не може да употреби минерално ђубриво у оној количини колико је потребно, прво због пада цене сопственог производа, немогућности куповине по високој цени инпута практично приноси у наредном периоду могу бити вишеструко смањени. А као резултат такве врсте односа ми можемо очекивати само даљи раст цена хране у свету", наводи деканка Економског факултета Жаклина Стојановић.

"Полако али сигурно мислим да се та инфлација стабилизује у земљама ЕУ. Увек постоји тај временски геп између њих и нас, очекујем да се постепено инфлација смирује и у нашој земљи. До краја године са 16 треба да иде на 8 одсто. Ми ту инфлацију нисмо изазвали сами то је последица рата, скока цена хране енергената, то је та увезена инвлација, трпимо последице", рекао је министар финансија Синиша Мали.

Поред економске и социјалне димензије храна све више постаје и безбедносно питање. Највише је угрожен прехрамбени суверенитет земаља које немају затворен систем производње од њиве до трпезе. Храна постаје и циљ и средство економског и војног рата.