Табаковић: У 2023. се очекује реалан раст БДП-а и његово убрзање 2024.

Гувернерка је истакла да Србије ове године очекује значајније поправљање текућег дефицита у условима нижих увозних цена енергената, опоравка енергетског сектора и високог раста извоза прерађивачке индустрије, саопштено је из НБС-а.

Табаковићева је нагласила и да је извоз услуга у 2022. години повећан за рекордна 42 процента, при чему је у четири услужна сектора вредност извоза достигла или премашила две милијарде евра, уз годишњу стопу раста у 2022. од 30 до 50 одсто. Гувернер је посебно говорила о томе да је Србија, упркос вишеструким кризама, очувала и стабилност и отпорност домаћег банкарског сектора.

У прилог томе, како је навела Табаковић, говоре и сви релевантни показатељи пословања банака, који су знатно изнад регулаторних захтева Народне банке Србије - од показатеља адекватности капитала банкарског сектора, који је на крају децембра 2022. године био изнад 20 одсто, преко високих показатеља ликвидности, до историјски најнижег нивоа учешћа проблематичних кредита од одсто.

Због свега тога, Србија је на корак до добијања инвестиционог рејтинга, при чему све рејтинг агенције истичу кредибилитет монетарне политике, показану отпорност српске економије, очувану стабилност у банкарском сектору и дисциплину у јавним финансијама, додала је гувернерка НБС.

У саопштењу се наводи да је током пролећног заседања ММФ и Групације Светске банке, ММФ објавио велики број извештаја на теме глобалних економских изгледа и глобалне финансијске стабилности.

Такође, одржани су и бројни састанци посвећени регионалним изгледима. Презентацију за Европу држао је Алфред Камер, директор Сектора за Европу у Међународном монетарном фонду.

Током пролећног заседања оцењено је да светску економију и даље карактерише велика неизвесност и да су ризици и даље врло изражени. ММФ очекује да глобални привредни раст успори са 3,4 одсто у 2022. на 2,8 одсто у 2023. години, уз убрзање на 3,0 процента у 2024. години.

Као кључни ризици наведени су потенцијално погоршање глобалних финансијских услова који могу додатно ослабити привредни раст, висока задуженост водећих светских економија и продужено трајање конфликта у Украјини које поново може да подстакне раст цене хране и енергената. Такав сценарио могао би да утиче и на даље заоштравање монетарних политика водећих централних банака.

Када је реч о инфлацији, ММФ очекује успоравање глобалне инфлације на око 7 одсто у просеку у 2023. години, које ће углавном бити вођено ценама примарних производа, при чему очекују задржавање базне инфлације на вишем нивоу у нешто дужем периоду. Истовремено ММФ ове и следеће године очекује привредни раст зоне евра по стопи од 0,8 и 1,4 одсто, а просечну стопу инфлације на нивоу од 5,3 и 2,9 одсто.

За Европу ове и следеће године очекују раст од 0,8 и 1,7 процената, и успоравање просечне стопе инфлације прво на 10,5 одсто ове године, а затим на 6,5 процената у 2024, додаје се у саопштењу НБС.