Ђедовићева о преласку ЕПС-а у акционарско друштво – шта могу да очекују радници, а шта грађани

ЕПС више није јавно предузеће већ акционарско друштво. O томе шта промена два слова у називу компаније и прелазак ЈП у а. д. доноси радницима ЕПС-а, а шта грађанима Србије, за РТС је говорила министарка енергетике Дубравка Ђедовић. Након ове промене у ЕПС-у више неће, каже, бити ограничавања зарада и броја радних места, а циљ је да се најквалитетнији кадар задржи. Приоритет је побољшање управљања предузећима, а промена правне форме је корак у том смеру, поручила је министарка.

Mинистарка енергетике Дубравка Ђедовић рекла је за РТС да прелазак Електропривреде Србије из јавног предузећа у акционарско друштво представља позитивну промену како за ЕПС, тако и за његове раднике и грађане Србије.

“Сада постављамо темеље како да имамо успешнији, ефикаснији, профитабилнији ЕПС, који ће моћи да изнесе потребне реформе у енергетском сектору, промене и транзиција која нас чека је важна са аспекта привреде, да буде покретач нашег привредног развоја“, рекла је министарка.

На питање зашто се за спровођење одлуке владе о тој промени чекало још од 2014. године, Ђедовићева је рекла да она није спроведена из више разлога.

“Грађани су имали прилике да буду сведоци те исте 2014. и 2015. када је одлука о смањењу плата и пензија донета да бисмо стабилизовали финансије и пре свега је била неопходна за буџет Србије. Грађани су сведоци да сада имамо највеће просечне плате и пензије у региону. Држава је показала да треба да имају поверења у њу“, рекла је министарка енергетике.

Након ове промене у ЕПС-у више неће бити ограничавања зарада и броја радних места. “Мислим да је битно да једно предузеће које хоће успешно да послује, да зна које су његове потребе у погледу запослених“, рекла је Ђедовићева.

На коментар да су у ЕПС-у плате већ значајно веће него у другим предузећима, Ђедовићева је рекла да је циљ да се најквалитетнији кадар задржи, а људи из иностранства да се врате.

“Морамо да створимо предуслове да се то деси, а колике су плате да их привучемо, да не би одлазили из ЕПС-а у приватну компанију? Морате да га задржите, један начин је плата, други како да напредују, да ли по заслузи или не“, рекла је Ђедовићева.

Зашто се за прелазак у а. д. чекало од 2014. године

Министарка Ђедовић је рекла да је од 2014. урађено много тога што се тиче транспортне инфраструктуре и да буџет земље има своја ограничења.

“У једном моменту је приоритет финансирања на нечему, а енергетска криза је показала колико је битно да имамо јаке компаније у енергетском сектору, да државне компаније имају снаге да се изборе са кризама као што је била прошле године. Наравно да је држава помагала енергетске компаније, и државе у Европи су, али да смо се раније реформисали, спремнији бисмо дочекали кризу“, рекла је министарка.

Ђедовићева је рекла да је приоритет побољшање управљања предузећима, а промена правне форме је корак у том смеру.

“Да имамо јак надзорни одбор који ће надзирати рад руководства, да спроведе циљеве које држава стави пред ЕПС, јер држава је власник и намерава то да остане, то су гиганти наше привреде, а држава има интерес, вољу и и жељу да га заштити и унапреди“, рекла је Ђедовићева.

Хоће ли ЕПС бити докапитализован

На питање да ли ће ЕПС бити докапитализован, министарка је рекла да то сада није тема, али да ће држава доносити одлуке које буде сматрала најбољим.

“То може бити и добра вест, то значи додатни капитал, додатну дисциплину, јер обично додатни акционари донесу и додатне захтеве што се тиче управљања и организације. Можемо ићи само на боље… Држава ће размишљати о томе, ако за то буде потребе“, рекла је министарка.

Наводи и да је најнормалније да компаније које добро послују изађу на тржиште капитала, али да ЕПС засад не може јер нема капацитет да то уради, а да то буде интересу државе.

На питање која је вредност имовине ЕПС-а, будући да ревизорске куће наводе да износи три, а ЕПС саопштава да износи осам милијарди, Ђедовићева је рекла да верује да су ревизорске куће савесно радиле свој посао.

“Циљ је да имамо што већу вредност, нико је неће умањити, ревизорске куће јесу радиле савесно посао. Да су наши енергетски капацитети стари и датирају од пре 20, 30, 50 година је факат, да треба да их обнављамо – то је оно што треба да буде фокус ЕПС-а“, наводи министарка.

Има ли министарка подршку за реформе

На питање има ли подршку да у реформи ЕПС-а иде до краја, Ђедовићева је рекла да је цела држава стала иза тога.

“Цела држава треба да стане иза овог, и то јесте случај. Оно што смо у задње три недеље успели је резултат тога, влада је била одлучна у намери да се спроведе одлука из 2014.“, рекла је министарка.

Овом променом влада је задржала свој утицај у доношењу стратешких одлука, а надлежност скупштине је редуцирана у односу на надлежност надзорног одбора.

“Циљ је да се професионализује надзорни одбор који ће имати већа овлашћења без уплива државе у свакодневно доношење одлука, циљ је да се сведе на разуман однос, да таква промена управљања доводи до бољих резултата за ЕПС“, објаснила је Дубравка Ђедовић.

Транзиција ка чистијим изворима енергије

Говорећи о будућности електроенергетике, Ђедовићева је рекла да се размишља о транзицији ка чистијим изворима енергије.

“Угаљ је наш базни енергент тренутно, али имамо и велике хидропотенцијале, разматрамо како више да их искористимо и што брже саградимо нове хидрокапацитете“, рекла је министарка додајући да треба што више да се ослањамо на гас.

На питање да ли се размишља о нуклеарној енергији, министарка је рекла да ми немамо академски односно образовни капацитет за градњу нуклеарки јер се годинама нисмо тиме бавили.

Објаснила је да се размишља да, кроз партерске односе са другим земљама које имају нуклераке, дођемо до базне енергије и да неком врстом размене обезбедимо транзицију ка чистој енергији.