Ледоломци потребни српском тржишту капитала – има ли разлога за страх од банкарске кризе

Србија не мора да страхује због догађања на тржишту обвезница у Америци и у појединим банкама у Европи. Напротив, усвојени су модерни закони и стратегија којом наша предузећа могу транспарентно да изађу на тржиште капитала. То се односи и на домаћа државна предузећа која мењају организациони статус. Све то се чуло на конференцији портала "Блиц" о тржишту капитала.

Како упарити тражњу за капиталом, а да то није задуживање код банака? Како упарити тражњу за новцем са понудом која је често заробљена у фиокама или не дозвољава тренутни профит од камата које су ниже од инфлације? Држава жели да популарише берзанско пословање, јер је задовољна како се котирају наше зелене обвезнице и дужничке хартије од вредности.

"Управо тај вишак ликвидности може да буде оно што је потребно тржишту да се створи тражња за квалитетним папирима што предузећа и за наравно акције и са стране хартија дуга и акција компанија", каже Огњен Поповић, помоћник министра финансија.

Од Другог светског рата у Србији се догодила само једна иницијална понуда за прикупљање капитала. Аеродром Београд својевремено је на берзи прикупио тада скроман износ од пет милиона евра. Ипак, та пракса би могла да буде чешћа. Нису то само жеље, већ и шира могућност финансирања.

"Сматрамо да ледоломци треба да дођу из највећих српских компанија из државног сектора, из приватног сектора и онда сам сасвим сигуран да ће креирати амбијент у којем ће се наћи довољно извора за финансирање раста малих и средњих предузећа, али молим да приметите – без субвенција, без кредита, без новог дуга", истиче Синиша Крнета, директор Београдске берзе.

Наш закон дозвољава да и српски држављани могу да буду власници акција на берзама ван земље. Ипак их збуњује промена досадашњег тржишног правила да када расту цене акција, падају цене обвезница, а то је овај пут изостало. Зато је дилема да ли банкарска криза у Америци личи на ону из 2008. године.

"Ја бих то назвао ипак изоловани инцидент и то из два разлога. Прво, зато што се заиста ради о лошем менаџменту компанија и банака које нису биле спремне за изазове који су се десили, а с друге стране регулатори централне банке федералне америчке неће дозволити да се понови криза у овим околностима", објашњава Раде Ракочевић, компанија "Сензал".

Држава је последњих месеци променила форму организовања неколико великих предузећа у акционарско друштво. То не мора ништа да значи, али су институције и тржишни играчи спремни да тргују и таквим акцијама.