У потрази за зеленом енергијом – струја из сунчеве светлости на снегу

Европска унија најављује продужење мера штедње енергије за још годину дана. Цео свет је на енергетској прекретници. Не само да се убрзано граде нове соларне и ветро електране, већ је све више и нових технолошких изума како би се надоместио мањак електричне енергије.

У Швајцарској су се поиграли сунчевом сенком – однедавно струју производе и из "рефлексије сунчеве светлости на снегу", а за то су идеални планински венци осунчани и зими.

То је потврдио и пројекат – 5.000 соларних панела постављених на зид најдуже швајцарске бране на 2.400 метара надморске висине, који целе године задовољавају комплетну потрошњу струје насеља у подножју. До краја деценије планирају да инсталирају више од четири хиљаде таквих соларних електрана.

"Ова инсталација је важна јер зими производи много струје. Наша локација је често изнад нивоа облака, што је посебно погодно за соларну енергију. Имамо одсјај сунчеве светлости на снегу, а панели нам одлично функционишу и на ниским температурама, тако да су ово идеални услови", каже Жанет Штранц из Акспо групе.

Шпанска влада је прошле године дала зелено светло за 182 велике соларне и ветро електране. За то треба обезбедити и велике површине земљишта па је покренут пилот-пројекат да се панели поставе у винограде. Очекује се двострука корист: нови киловати струје и неопходна хладовина за винову лозу.

"Ако се овај спој панела и винове лозе покаже успешним, могао би се поновити на стотинама хиљада хектара широм Шпаније", каже Мигел Техерина, виноградар (Рио Тахо).

Шта са истрошеним панелима

Тражи се одговарајући начин за рециклажу истрошених панела, која је за сада и компликована и прескупа. Тим научника из Аустралије нуди еколошки прихватљив метод издвајања вредног силицијума из старих соларних плоча без опасних хемикалија, али пракса показује да је то и даље неисплативо.

"Сада је јефтиније одложити их на депонију него опоравити. Да покушамо не само да одвојимо панел и ћелију, већ да то учинимо на начин који је финансијски, не само лабораторијски, одржив као пословни модел", каже Џон Полхил, директор за инфраструктурна партнерства, "Одрживост Викторија”.

"Били бисмо одушевљени када бисмо то могли да постигнемо у овом тренутку јер се ради о невероватној цени од 31.000 америчких долара по килограму за нано силицијум", каже Ентони Випонд, директор компаније "Лотус енерџи".

Забрињава чињеница да већина соларних плоча на крају радног века, а то је око 25 година, заврши на депонијама. Зато истраживачи траже и технологије за прављење јефтиних батерија од материјала истрошених панела.