Скупљи станови, повећане каматне стопе – ко може да приушти стамбени кредит

Станови су се прошле године продавали више него 2021, али је проценат купљених на кредит мањи за пет одсто. На то утичу и цене некретнина и цене кредита. Ко данас може да приушти стамбени кредит и како учестало подизање референтних каматних стопа утиче на тражњу за кредитима?

Скупљи станови, повећане каматне стопе – ко може да приушти стамбени кредит Скупљи станови, повећане каматне стопе – ко може да приушти стамбени кредит

Ако је некад било тешко да се при куповини стана укалкулишу три главна параметра – приступачна цена квадрата, новац за учешће и рата кредита – данас је то готово неизводљива комбинаторика. Осим што су поскупели станови, поскупели су и кредити.

Рачуница Каматице каже – просечна плата данас не би могла да приушти стамбени кредит за 50 до 60 квадрата, какви су се највише продавали прошле године.

"Стамбени кредит није тешко подићи, проблем је у томе што је рачуница све тежа и стан који се купује данас за стамбени кредит је неких 30-40 посто мањи у квадратима него што је било само пре две године. Преко 100.000 динара су неопходна примања да се имају да би се по банкарској рачуници 50 одсто одвојило на име рате", каже Душан Узелац, са портала Каматица.

Иако продаја станова из године у годину расте, удео оних који су купљени на кредит опао је на ниво пре короне. Највећи проценат био је у прве две године пандемије. Колико захтева за кредит је током прошле године одбијено у Кредитном бироу, кажу, немају податке.

"Постоји мање интересовање него раније, али опет је то очекивано с обзиром на то да банка, као и сваки грађанин, размишља о томе коме дати кредит и у ком тренутку“, наводи Владимир Васић из Удружења банака.

Сви параметри указују на то да за подизање стамбеног кредита није погодан тренутак. Од прошле године еурибор, који подиже месечну рату, из минуса је скочио на више од три одсто. У поређењу с периодом пре короне, данас је камата двоструко виша.

"За неких 3,5 одсто је померена та цена новца. Ја бих рекао да онај који има потребу да узме кредит, он ће узети. Узећете неки мањи стамбени кредит, мању површину ћете купити управо рационално се понашајући. Овај период неће трајати дуго, то сам убеђен, он мора да прође", наглашава Васић.

Онима који морају да узму кредит наруку не иде ни то што цене станова последњих година убрзано расту. Просечна цена квадрата у Србији је током прошле године виша за 16 до 20 одсто него 2021. Агенти наводе да су цене по којима се станови продају ниже него у огласима – староградња у Београду, Новом Саду и Нишу око 20 одсто.

"Тренутно на нивоу Београда по метру квадратном је око 2.420 евра, а продају се за 1.860–1.870 евра. Оно што је овде интересантно, људи који се баве новоградњом су мало реалнији – разлика између цене квадрата која се оглашава и она која се продаје је седам одсто. Око 2.500 евра је у просеку, а продаје се за 2.200, 2.300“, наводи Милан Станић, агент за некретнине.

У наредних годину, две очекује се стабилизација а потом и пад цена и станова и кредита. До тада, дужнике чекају нова поскупљења, јер је Европска централна банка најавила да ће референтна каматна стопа наставити да расте.

петак, 19. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво