Зашто Србија увози рано поврће, рачунице и калкулације

Породица Сарвак из Мужље на 50 хектара гаји лук, шаргарепу и кромпир које продаје искључиво великим трговинским ланцима. Предност је сигуран пласман, а са друге стране је захтевно јер купци траже велике количине. 

"По неком мом мишљењу минимум је шлепер недељно. Мени је то унапређење зато што имамо сталну продају, можемо да направимо неки план и онда то радимо. Имамо буквално за сву робу тржиште," рекао је повртар из Мужље Оскар Сарвак.

Они који производе поврће на њиви, морају да размишљају и о чувању, класирању и паковање поврћа и да граде хладњаче и складишта.

"Користимно и неке друге технологије у складиштима за манипулацију ваздухом, чување, струјање ваздуха, контролу температуре, влажности ваздуха. Ми поседујемо сертификат Глобал гап, то велике робне куће траже од нас и успевамо то да освојимо, а идемо и на тржиште ЕУ у првом реду су то Румунија и Мађарска," каже Иштван Вереш из "Агросоја" Неузина.

Оно чему српски произвођачи поврћа треба да теже је да процентуално и сразмерно нашој површини сустигну показатеље у Европску унију.

"На четири посто укупних обрадивих површина произведе се преко 450 милиона тона поврћа за пола милијарде људи. Е ове трендове и ми морамо пратити," рекао је Жарко Илин са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Повртарска производња у Србији у оквиру биљне производње учествује са 3,5 одсто. Годишње се засеје 130.000 хектара што је довољно поврћа за домаће потребе, али је 5.400 хектара сталних и повремених пластеника недовољно, због чега смо увозници раног поврћа.