Луксуз не зна за кризу

У последње три године, због последица пандемије и проблема у ланцу снабдевања услед сукоба у Украјини, продаја нових возила у Србији је у паду. У 2022. години у односу на 2021. за 5,33 посто, а у односу на 2019. за чак 16 процената. Ипак, кризу не осећају произвођачи најскупљих возила.

"Свакако се возила са приступачном ценом више продају, јер сама по себи имају ширу циљну групу. Међутим, луксузна или премијум возила бележе константан раст у укупном тржишном учешћу и најчешће нису погођена кризом и изазовима као што је то случај са остатком тржишта", каже Александра Ђурђевић, председница Српске асоцијације увозника возила и делова.

Интересовање купаца за одређене моделе, објашњава, варира у односу на друштвено-економски моменат.

"Ако посматрамо последњих годину дана, због инфлаторних притисака који се осете у готово сваком аспекту, грађани све чешће прибегавају штедњи и рационалније приступају куповини аутомобила, посебно имајући у виду скок цена како половних, тако и нових возила и нарушен однос понуде и потражње", објашњава наша саговорница.

"На нашем тржишту најчешће се траже најјефтинији, али и најскупљи половни модели. Када говоримо о новим аутомобилима, премијум сегмент бележи раст. Купци се, уз добре финансијске понуде и уз малу разлику у висини износа месечне рате и закупнине, све чешће опредељују за куповину возила неког премијум бренда. Оно због чега се одлучују на такав потез није укупна цена аутомобила, него висина месечне обавезе која је сада приступачнија већем броју купаца", додаје Ђурђевић.

Већ је постало правило да најексклузивнији и најскупљи модели на сајмовима буду резервисани или продати готово одмах.

"Ти показатељи додатно говоре у прилог отпорности и расту премијум и луксузног сегмента, упркос укупном паду нашег тржишта за 2022. годину. Није могуће прецизно утврдити колико се таквих аутомобила прода на сајамским излагањима код нас, али оно што се може процентуално изразити јесте укупан удео регистрованих нових путничких премијум и луксузних аутомобила током 2022. године који је износио 15,4 посто", истиче председник Српске асоцијације увозника возила и делова.

Потрошачи у Србији се приликом куповине нових возила најчешће одлучују за она чија је цена између 15.000 и 25.000 евра.

"Највећем броју наших грађана цена је кључни оријентир. Намена аутомобила одредиће и ниво опреме који би био оптималан и задовољавајући за возача. Са друге стране, код премијум брендова доминирају карактеристике попут тога да ли је у питању најновији модел, каква је технолошка напредност модела, да ли је лимитирана серија или слично. Самим тим мотиви за куповину се разликују драстично у зависности од статуса и потреба клијената", објашњава наша саговорница.

"Однос према куповини аутомобила је често ствар личности. Постоје људи који ће се одрицати бројних ствари да би себи обезбедили атрактиван и скуп аутомобил. С друге стране, неким људима аутомобил не представља више од превозног средства и они приступају на економичан начин. Свакако, аутомобил одувек важи за производ који представља статусни симбол и то што сегмент премијум и луксузних возила континуирано расте у свом учешћу, говори доста о тренду", истиче Ђурђевић.

Српски туристи траже и далеке и скупе дестинације

Нису само аутомобили ствар престижа и показатељи статуса. Ту су и куповина некретнина, али и путовања.

"Просечна цена коју људи плаћају за путовање је око 500 евра, па бисмо све преко тога могли да подведемо под луксуз. Ако тако гледамо, онда током године имамо доста велики број тих путовања, с обзиром на то да током летње сезоне око 250.000 људи борави у хотелима. Део тих хотела је значајно скупљи од износа који сам навео", каже Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута.

"Оно што ми подводимо под луксуз су евентуално дуга или интерконтинентална путовања, којих нема пуно. Има их нешто мало ван сезоне. Углавном су то неке далеке дестинације типа Малдива, Сејшела или рецимо Танзанија, Тајланд... Међутим, ако све сагледамо, та Танзанија, рецимо, од 1.200 или 1.500 евра, реално није луксузно путовање. То је неко просечно путовање, јер дестинација није скупа него је скупа авио-карта. Исто је и са Тајландом", додаје наш саговорник.

У понуди су и далеко скупља путовања, али права статистика колико су она тражена у Србији не постоји.

"Има наших гостију и на аранжманима од по 15.000-20.000 евра, али је то јако мали број. Колики не знамо, јер немамо прецизну статистику. До људи који путују на та путовање тешко је доћи, пре свега, зато што се највећи број тих путовања не организује преко туристичких агенција, а ми водимо ту врсту статистике. Они углавном путују индивидуално, управо да не би били видљиви у некој већој мери. Процена је да их има између 2.000 и 5.000 годишње", објашњава Сеничић.

Шта је луксуз зависи од прихода и навика потрошача

Као ни код путовања, ни код остале луксузне робе нема званичне статистике о томе колико се она у Србији продаје.

"Категорија луксузне робе није прецизно дефинисана. Поједине врсте робе су за неке грађане луксуз, а за друге нису. То зависи од прихода и навика потрошача. На нашем тржишту су присутни производи различитог квалитета који припадају различитим ценовним категоријама. Важно је да су сви они здравствено исправни и безбедни за употребу", објашњава Жарко Малиновић из Министарства унутрашње и спољне трговине.

"Продаја луксузне робе обично има константан ниво и на њу не утичу много кризе. Наравно, много је већи број људи који не могу себи да приуште (или једноставно не желе, већ вишак средстава усмеравају у инвестиције или штедњу) луксузне артикле, него оних који то могу и желе", додаје наш саговорник.

У кризним временима већина купаца се у потрошњи окреће основним потрепштинама – прехрамбеним производима и средствима личне хигијене. 

"Купују производе трговачких робних марки и избегавају куповину скупих артикала или их купују само када су на акцији. Просечан потрошач веома ретко одлучује да купи скупоцени сат, скупу брендирану гардеробу, парфеме, луксузне аутомобиле, јахте и слично. Ову врсту робе купују купци који имају значајно више приходе од просечних и на њихове одлуке о куповини обично не утичу цене", објашњава Малиновић.

Истраживања показују да је учешће производа са ознаком трговачке робне марке у константном расту у укупној потрошњи.

"Наравно, морамо узети у обзир чињеницу да су у Србију дошли трговци који готово искључиво продају производе сопствених робних марки као што су Икеа и Лидл. Поред, тога већина трговаца је повећала учешће у асортиману ових производа. Ови производи су обично јефтинији од брендираних производа сличног квалитета, тако да је то још један начин на који се трговци боре за потрошаче", каже наш саговорник.

Брендирани производи нису нужно увек бољи од небрендираних.

"За прецизну оцену требало би урадити тестирање. Сигурно је да произвођачи значајан део буџета који је намењен за производњу и пласман једног производа троше на маркетинг. Производи трговачких робних марки имају обезбеђен пласман. Маркетинг им није потребан, бар не у том обиму, тако да то представља простор за снижење цена у корист потрошача", објашњава Малиновић.

Навике потрошача у Србији, кажу стручњаци, сличне су навикама купаца у Европи и окружењу. Подаци показују да су највећи потрошачи луксузне робе у свету становници Јужне Кореје, који су прошле године на скупоцености издвајали око 325 долара по глави становника. То је далеко више од 55 или 280 долара, колико на ову врсту производа троше Кинези и Американци. Предвиђања су да ће луксузно тржиште у 2023. расти између 5 и 10 посто, управо подстакнуто тражњом из Кине и САД.