Да ли су девизне резерве "ракетни штит" српском динару

Бруто девизне резерве Народне банке Србије на крају фебруара 2023. године износиле су 21.196,2 милиона евра, што је највиши ниво бруто девизних резерви крајем месеца од када се прате подаци на овај начин, од 2000. године.

Гувернер НБС Јоргованка Табаковић и њени сарадници – вицегувернери Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – дали су за РТС одговоре на питања о девизним резервама, као својеврсном баферу сигурности, и зашто су толико битне за кредитни углед државе.

Инфлација би крајем ове године требало да буде на нивоу дупло мањем у односу на текући ниво. Сазнаћете зашто је динар заштитни знак централне банке, као и о евентуалним одјецима краха Банке Силицијумска долина на српске финансије. Разрешавамо дилему штедети у динарима или у еврима. Такође открићемо и шта је заједничко свежем месу и туристичким пакет аранжманима.

Девизне резерве НБС чине: потраживања НБС у девизама на њеним рачунима у иностранству, хартије од вредности, злато, ефективни страни новац и специјална права вучења и резервна позиција код ММФ-а. Може ли се рећи шта је од овога најважније и појашњење шта значи "специјално право вучења"? 

Девизне резерве треба да омогуће остваривање низа циљева централне банке и државе генерално. Ти циљеви се односе на: 1) подршку вођењу монетарне политике и политике девизног курса; 2) одржавање ликвидности земље у страној валути; 3) одржавање поверења тржишних учесника да држава може да одговори својим спољним обавезама и потребама за тзв. чврстом валутом (као што су нпр. евро и амерички долар); 4) обезбеђење средстава за ублажавање негативних последица екстерних шокова и за случај ванредних ситуација, природних катастрофа и рата.

Како би се остварили поменути циљеви, девизним резервама се управља уз поштовање начела ликвидности (које подразумева улагање у лако утрживе инструменте који се могу брзо уновчити у случају потребе), начела сигурности (које подразумева улагање у најквалитетније хартије од вредности, односно пласирање депозита код најпоузданијих међународних институција), и уз остварење што је могуће већег приноса који не доводи у питање ликвидност и сигурност и адекватно управљање ризицима.

Девизне резерве се, зато, уобичајено састоје од оних финансијских инструмената, тј. класа активе који, у међусобној комбинацији, на најбољи начин омогућавају испуњавање поменутих циљева, начела и захтева.

Комбинација ових класа активе (укључујући и њихове међусобне корелације), са адекватним учешћима појединих класа, омогућава довољну ликвидност и сигурност, као и остваривање захтеваног приноса уз адекватно управљање различитим ризицима, па их треба посматрати као јединствену целину. Другим речима, ниједна класа активе се не може издвојити појединачно као најважнија, већ свака има своју улогу и своје место приликом креирања најадекватније комбинације класа активе у саставу девизних резерви сваке земље.

"Специјална права вучења" и корпе валута

Специјална права вучења представљају посебну врсту међународне активе коју је створио ММФ. Њихова вредност се обрачунава на бази корпе валута коју тренутно чине амерички долар, евро, кинески јуан, јапански јен и британска фунта. Иако нису валута у класичном смислу, СПВ се могу на захтев земље чланице ММФ-а конвертовати у валуту друге земље чланице (нпр. евро или долар), чиме земља себи може да обезбеди додатну ликвидност.

Зато су СПВ део девизних резерви. Емисијом нових СПВ-а, и њиховом расподелом својим чланицама, ММФ може подржати земље чланице, као што је то последњи пут учинио у августу 2021. године, када је алоцирао нове СПВ у противвредности од 650 милијарди америчких долара у условима глобалне кризе ликвидности изазване вирусом ковид-19 и ради подршке економској отпорности и стабилности земаља.

Такође, државе чланице могу да се обрате ММФ-у за финансијску помоћ, коју им ММФ додељује у виду кредита у СПВ, уз уговарање одређеног аранжмана тј. програма који је држава чланица дужна да спроводи.

Шта утиче на формирање девизних резерви?

Бројни су фактори  који утичу на формирање, односно повећавање девизних резерви, али и на њихово смањивање. На повећање и смањење девизних резерви утичу активности државе (задуживање и раздуживање по основу кредита и хартија од вредности у девизама, као и измиривање других девизних обавеза државе), интервенције НБС на домаћем девизном тржишту ради очувања релативне стабилности курса динара према евру, наплата купона и камата по основу управљања девизним резервама, активности пословних банака у вези са девизном обавезном резервом и разни други приливи и одливи.

У периоду од 2017. године до сада, по основу интервенција Народне банке Србије нето куповином девиза, девизне резерве су увећане за више од 5,5 милијарди евра што је "најздравији“ начин њиховог повећања јер не подразумева било какве обавезе у будућности.

У овом периоду, понуда девиза на домаћем девизном тржишту повећана је као резултат прилива девиза по основу страних директних инвестиција, значајног пораста извоза, прилива од туризма и друго.

Оваква кретања довела су до преовладавања притисака ка јачању динара у односу на евро и потребе да НБС интервенише нето куповином девиза ради очувања релативне стабилности курса. На тај начин, повољна макроекономска кретања се кроз вишак понуде у односу на тражњу за девизама, путем интервенција Народне банке "преливају“ у девизне резерве земље.

Може ли се рећи, користећи војну терминологију, да девизне резерве служе као одбрамбени систем у случају неповољних околности у окружењу?

Може. То и јесте једна од улога девизних резерви. Неповољне околности у окружењу, односно "екстерни шокови“ или међународне финансијске кризе могу имати негативне ефекте по државу, домаћи финансијски систем, привреду и грађане. Улога девизних  резерви је да омогући ублажавање тих негативних ефеката.

Девизне резерве представљају гаранцију за измиривање обавеза Србије према иностранству, што утиче на кредитни углед и репутацију земље.

Такође, уколико због екстерних шокова дође до одређених поремећаја на домаћем девизном тржишту, НБС може користити девизне резерве ради одржавања релативне стабилности курса динара и отклањања поремећаја у раду домаћег девизног тржишта.

У каквој су корелационој вези инфлација и девизне резерве?

Не постоји директна веза између ове две променљиве, у смислу да промена једне има ефекат на другу.

Ипак, када се сагледа макроекономска ситуација у целини треба напоменути да висок ниво девизних резерви представља гаранцију да у случају одређених поремећаја на међународним тржиштима и евентуалног одлива капитала, неће доћи до директног преливања тих ефеката на домаће тржиште у смислу слабљења валуте (што може да утиче на раст инфлације).

Додатно, висок ниво девизних резерви инвеститорима сигнализира да ће земља у случају финансијске кризе бити у стању да сервисира све своје међународне обавезе. Знајући то, повериоци су спремнији за улагања у земљу што утиче и на повољније услове финансирања и нижу премију ризика, па је мања вероватноћа да може доћи до одлива капитала.

Међугодишња инфлација у фебруару износила је 16,1 одсто, што је у складу са очекивањима централне банке и изнетим пројекцијама за први квартал. Шта тачно значи "међугодишња" инфлација и када ће се вратити у границе циља?

Термин "међугодишња" означава стандардни начин мерења раста цена који примењују све институције које се баве мерењем и анализирањем инфлације, а исту меру користе и централне банке приликом утврђивања циља за инфлацију. То значи да се инфлација посматра као однос цена у текућем месецу у односу на исти месец претходне године.

Тако је општи ниво цена у фебруару ове године био за 16,1% већи у односу на фебруар претходне године. Такав начин посматрања цена омогућава нам да избегнемо сезоналност у мерењу инфлације, која би иначе била веома изражена - на пример, цене воћа и поврћа снажно падају у току пролећа и лета, а расту током зиме. Сезоналност у кретању имају и цене свежег меса, као и туристички пакет аранжмани.

Међугодишње посматрано, према нашој пројекцији инфлација би требало да буде крајем ове године на нивоу дупло мањем у односу на текући ниво, а у границе циља инфлација би требало да се врати средином наредне године.

У борби са инфлацијом НБС повећава референтну каматну стопу, сада износи 5,75 посто, докле ће се наставити такав "низ повећања"?

То не можемо да кажемо, не само зато што није наша пракса да коментаришемо будуће одлуке монетарне политике, већ зато што је волатилност, односно колебање на светским тржиштима веома велика, па ће и будуће одлуке значајно зависити од кретања у глобалним оквирима.

То није случај само са НБС, већ и са осталим централним банкама у свету. Треба имати у виду да је текућа епизода инфлације под снажним дејством међународних кретања, као и да се пуни ефекти промене референтне каматне стопа на инфлацију преносе у периоду од годину дана.

Наше одлуке ће дакле зависити од очекиваног кретања кључних фактора инфлације и на домаћем тржишту и у међународном окружењу и њиховог деловања на инфлацију у наредном периоду.

Динар је стабилан, што је како наводите заштитни знак НБС. Да ли номинално јача према евру?

И у веома изазовној 2022. години одржана је релативна стабилност курса динара према евру, односно динар је према евру номинално ојачао за 0,2%.

У 2022. години НБС је била нето купац девиза у износу од  једне милијарде евра. При том је у прва четири месеца интервенисала претежно продајом девиза у условима јаких депрецијацијских притисака узрокованих, пре свега, ефектима геополитичких тензија и растом цена енергената на светском тржишту.

Од маја до краја 2022. године преовладавали су притисци ка јачању динара у условима појачаног прилива девиза по разним основама (стране директне инвестиције, извоз, туризам итд.), а НБС је интервенисала претежно куповином девиза, ублажавајући прекомерно јачање динара према евру и одржавајући релативну стабилност девизног курса.

У 2023. години такође преовлађују притисци ка јачању динара, тако да је у досадашњем току године НБС интервенисала нето куповином девиза, а номинална вредност динара према евру је готово непромењена. Успешно очување релативне стабилности курса динара према евру већ више од једне деценије, недвосмислено показује да то јесте заштитни знак НБС. Томе ћемо остати посвећени и убудуће имајући у виду значај релативне стабилности курса за привреду и грађане и целокупни финансијски и макроекономски систем.

Концепт штедње представља базу за кредитну активност, али не спада у девизне резерве. Која штедња расте бржим темпом – динарска или девизна?

Укупна штедња становништва бележи континуиран раст већ дужи низ година уназад, што представља резултат остварене и очуване стабилности домаћег финансијског система и показатељ очуваног поверења у одржање ове стабилности од стране надлежних институција наше земље.

Томе су првенствено допринеле и активности НБС у претходном периоду захваљујући којима банкарски систем почива на здравим основама, као и правовремене и одлучне реакције централне банке усмерене на очување стабилности и сигурности пословања свих банака у Србији, одржавање релативне стабилности девизног курса, као и нормалног функционисања девизног тржишта и осталих сегмената домаћег финансијског тржишта.

Од изузетног значаја је и чињеница да су динарски и девизни депозити клијената у банкама, у складу са одредбама Закона о осигурању депозита, осигурани до износа, односно противвредности 50.000 евра.

Динарска штедња је у претходном периоду забележила знатно динамичнији раст од девизне штедње, тако да је у протеклих десет година (од краја 2012.) динарска штедња повећана готово шест пута, док је девизна штедња повећана за око две трећине.

Динамичном расту динарске штедње умногоме доприноси њена већа исплативост у поређењу са девизном штедњом. Према анализама које НБС редовно спроводи и објављује захваљујући релативној стабилности курса динара према евру, вишим каматним стопама на динарску штедњу у односу на девизну штедњу, као и повољнијем пореском третману камате на динарску штедњу (с обзиром да се камата на динарску штедњу не опорезује), штедња у домаћој валути била је исплативија од штедње у еврима без обзира на период орочења, односно и у кратком и у дугом року, а што је дужи период орочења та разлика је већа у корист домаће валуте. 

Расту динарске штедње у последње време доприноси и повећање каматних стопа, што је делом резултат пооштравања монетарне политике НБС путем повећања референтне каматне стопе.

НБС истиче да је банкарски сектор Србије стабилан и да грађани могу бити уверени у сигурност пословања банака и свих штедних депозита. Да ли ће крах Банке Силицијумска долина имати одјека у Србији?

Узимајући у обзир чињеницу да банке у Србији немају пословне односе са Банком Силицијумска долина, тако да не постоји могућност испољавања ни директних ни индиректних ефеката затварања ове банке на банкарски сектор Републике Србије.

Захваљујући бројним и свеобухватним активностима НБС, домаћа привреда и финансијски систем су значајно отпорнији у односу на неке претходне кризе и неизвесности на међународном тржишту, о чему сведоче показатељи пословања домаћег банкарског сектора. Сви релевантни показатељи пословања банака вишеструко су изнад регулаторних захтева.

Показатељ адекватности капитала банкарског сектора на крају децембра 2022. године износио је више од 20%, а вредност свих релевантних показатеља ликвидности банака потврђује и високу ликвидност домаћег банкарског сектора.

Такође, учешће бруто проблематичних кредита у укупним бруто кредитима на крају децембра 2022. износило је 3,01%, што је најнижа вредност откад се прати овај показатељ и потврда је очуване и ојачане стабилности и квалитета активе банкарског сектора.

НБС ће наставити да пажљиво прати и анализира ситуацију у финансијском сектору, као и стање на целокупном домаћем и међународном тржишту. Као и до сада, остајемо одлучни да и у условима појачаних неизвесности на међународном тржишту предузме све потребне мере ради очувања монетарне и финансијске стабилности, а тиме и макроекономске стабилности у целини.

Агенција "Фич" потврдила је кредитни рејтинг Србије на нивоу ББ+, објасните шта то значи и шта треба урадити да би се оцена побољшала.

Ниво ББ+ је један ниво испод инвестиционог кредитног рејтинга. То је један од фактора који међународни инвеститори посматрају при доношењу одлуке о инвестирању у хартије од вредности једне земље или у реални сектор те земље.

Повећање рејтинга значи ниже каматне стопе за обвезнице које емитујемо, што повећава простор у буџету за продуктивне инвестиције у области попут инфраструктуре, образовања или енергетске ефикасности.

Таква улагања на дуги рок повећавају економски раст, а самим тим и животни стандард становништва. На кредитни рејтинг земље утиче њена укупна способност да сервисира своје обавезе, што зависи од целокупне макроекономске и финансијске ситуације у земљи.

Конкретно, рејтинг агенције у случају Србије као повољне готово увек наводе макроекономску стабилност у условима шокова у међународном окружењу, кредибилан оквир монетарне политике, одговорну фискалну политику, напредак у управљању и висок ниво БДП-а по глави становника (у односу на земље са сличним рејтингом).

Као факторе који би могли допринети повећању кредитног рејтинга, агенције наводе наставак спровођења структурних реформи и повољније изгледе привредног раста у средњем року по том основу, вођење одговорне фискалне политике која ће обезбедити наставак смањења учешћа јавног дуга у БДП-у, као и даље јачање екстерне позиције.

Имајући у виду да Србија на свим овим пољима остварује значајне резултате, реално је очекивати да, ако у наредном периоду дође до попуштања глобалних тензија, Србија добије и инвестициони рејтинг који је домаћим показатељима већ одавно заслужила, појаснили су за Интернет портал гувернер НБС са сарадницима.