Директорка ЕМС-а о Трансбалканском коридору: Што су нам велики коридори ближи, боље за нас

Директорка ЕМС-а Јелена Матејић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да је све спремно уколико са најављеним захлађењем дође до проблема на далеководима због снега и леда.

"Сви планови за случај ванредне ситуације су направљени, све активности и групе људи су спремни у случају да дође до захлађења. Ми највише мрзимо температуре блиске нули, јер се око пет степени испод нуле ствара лед на проводницима, али ми смо спремни за то. Свакакве недаће су могуће, али тврдимо да ће се ако се нешто деси све отклонити у рекордном року", каже Јелена Матејић.

Говорила је и о далеководном пројекту Трансбалкански коридор, који почиње у Румунији, иде преко наше земље, а завршава у Италији, подморским каблом спаја црногорске и италијанске обале Јадрана.

Србија је део тог пројекта вредног преко двеста милиона евра, а директорка ЕМС-а каже да је успешно завршена друга фаза, те да предстоје још две фазе.

Реч је о пројекту од националног, али и транснационалног значаја.

"Осим донација и кредита, обезбедили смо и средства за реализацију треће секције – од Обреновца до Бајине Баште треба да буде завршена до првог квартала већ у 2024. у функцији, а последња секција у 2027. години. Ово су невероватне дужине, пролазимо кроз тешко приступачне зоне. Имамо још један бенефит, мењамо мрежу 220 kW напона, која поред тога што је заостала у односу на нову 400-киловатну мрежу додатно и стара, бенефит ће бити вишеструк", рекла је Матејићева.

Истиче да је за Брисел овај пројекат веома важан као део ширег подручја у односу на Трансбалкански коридор.

"Он је конектован на кабл који иде од Италије до црногорског обалског дела, под Јадранским морем је, затим се наставља као надземна преносна мрежа до границе са Србијом. Прелази преко територије Србије и спаја се са Румунијом, са даљим утицајем на Украјину и Молдавију. У питању су достизања великих транснационалних додатних капацитета у електроенергетској мрежи, значи брже, боље, стабилније и квалитетније електричне енергије у том регионалном смислу", каже Јелена Матејић.

За нас то, истиче, значи – више квалитeтније струје, доступне у сваком моменту.

"Веће могућности за евакуацију и интеграцију обновљивих извора енергије, посебно из војвођанског, банатског региона. Даље ширење и даљи потенцијал у Црној Гори. Не заборавимо Бистрицу, то је неопходан услов за прикључење нове хидроелектране, реверзибилне, која се помиње често ових дана", каже директорка ЕМС-а.

За ЕУ али и Србију важна је и струја из Азербејџана, о чему се говорило у протеклом периоду, а ради се и на другим повезивањима.

"Ради се о прединвестиционој фази развојног пројекта који је подржала ЕУ… До Србије овај пројекат још није стигао. У првом кварталу ове године треба да се нађе у десетогодишњим плановима преносних система Европе… Овај пројекат за главни циљ има да споји азербејџанско и грузијско тржиште са тржиштем континенталне Европе преко Румуније. Ради се о каблу сличном каблу под Јадранским морем, нешто дуже трасе, са 2,2 километра дубине под морем… Он је у тој предвизибилној фази, и треба кроз студију изводљивости и неке студије утицаја на животну средину да покаже правац кретања реализације. Преко две милијарде евра је у причи, четири земље које, поред ЕУ, директно подржавају развој овог пројекта – Мађарска, Румунија, Грузија, Азербејџан", објашњава Јелена Матејић.

Истиче да се Србија радује сваком оваквом пројекту јер, што су нам ближе нове количине електричне енергије и нови велики коридори, то је за нас боље.

Директорка ЕМС-а је говорила и о балансирању, које је неопходно да бисмо обезбедили више зелених мегавата.

"Наша земља има производни балансни капацитет али он се мора координирано градити и ићи у корак корелативно у односу на нове предстојеће интегритете варијабилних извора енергије, као што су солар и ветар", истиче.

Јелена Матејић напомиње да је циљ сваке земље и задатак који је Влада за ову годину поставила – да се нађе избалансирано решење за оптимални производни микс који ће омогућити стабилну интеграцију свих извора енергије, и додаје:

"Али у довољним количинама да обезбеди независни, даљи развој свих других области наше земље и независност наше државе и енергетског система од некада чини се доступних, а испостави се слабо доступних или чак недоступних извора енергије."

Последњих неколико година ЕМС је ширио пословање, купио је 15 одсто удела у преносном систему Црне Горе, а директорка тог предузећа најављује нове инвестиционе и развојне пројекте.