Шта је добро, а шта проблематично у српској привреди

Почетак године је идеалан моменат да се сумирају резултати учињеног у претходном периоду и направе планови за време које долази. У Привредној комори Србије настављају мисију започету пре 165 година, користећи српско знање и идеје, а све у интересу економског развитка наше земље.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора у Привредној комори Србије за стратешке анализе рекао је, гостујући у Јутарњем програму, да када се погледају макроекономски показатељи видимо релативно повољну економску ситуацију, стопа раста БДП-а ће бити између 2 и 2,5 одсто, што је солидно имајући у виду међународне околности.

"На почетку 2022. се говорило да ће директне стране инвестиције бити мање него 2020. године, али десило се супротно – оне су врло добре и може се очекивати око 3,5 милијарди прилива нето страних директних инвестиција у земљу", рекао је Станић.

Такође, каже да је стабилан финансијски систем, девизни курс, а посебно је битно што је очувана запосленост, стопа незапослености је 8,9 процената.

"Проблематично је што имамо инфлаторне притиске и високу инфлацију, 15,1 проценат на крају новембра, верујемо да је то био врх и да ће она кренути да успорава, видећемо због повећања цена електричне енергије", каже Станић.

Имамо висок дефицит у робној размени са иностранством и оно што је посебно проблематично када говоримо о 2023. је пораст трошкова задуживања, каматне стопе расту због политике централних банака да обуздавају инфлацију, навео је он.

Највећи изазови за привреду

Станић каже да када се говори о геополитичкој кризи која је условила економска кретања на међународном тржишту, нето резултат је врло негативан за европску привреду, ми као део те привреде трпимо последице, али не одмах. Ипак, оне се преливају на тржишта у настајању, то су транзиционе земље које су прелазиле из једног тржишног система у други.

Према његовим речима, ако криза потраје дуже, негативне последице ће се дуже задржавати у мање развијеним земљама.

Ако погледате привредне делатности, шта се све дешавало у протеклој години, приметно је, напомиње Станић, колико је скочио плус у размени са иностранством у погледу услуга, због компјутерских услуга, за првих десет месеци тај суфицит је био 1,6 милијарди евра, то је за око 500 милиона евра више него у истом периоду 2021. године.

Што се тиче туризма, када погледате број ноћења за период јануар–новембар, око 50 процената је већи, уз већи пораст ноћења страних туриста него домаћих.

"Када погледамо индустрију, имали смо позитиван раст индустрије, око 1,7 процената, скромнији раст прерађивачке индустрије, близу 2 процента, врло значајан раст рударства – 22 посто, пре свега захваљујући експлоатацији основних индустријских метала", изнео је податке Станић.

Представљање Србије на Експоу у Дубаију

Представљање Србије у Дубаију је била одлична прилика да се покаже потенцијал привреде Србије и региона.

"Привреда Србије је водећа у оквиру региона Западног Балкана, било је доста времена, шест месеци по различитим темама у области привреде, формиран је хаб и представништво привреде Србије и отворили смо представништво ПКС у Дубаију, где је могућност ближег приступа тржишту Саудијске Арабије са тридесет милиона становника", напоменуо је Станић.

Србија је конкурисала да буде домаћин мањег Експоа, који би се одржао 2027. године, кандидатура је предата у Паризу.

Како је на нашу привреду утицао рат у Украјини

Станић каже да у свакој кризи постоје прилике које се јављају, нето резултати су негативни, привреда не воли неизвесност, не воли политички ризик.

"Релативно позитивна ствар је био прилив пресељеника из Русије и избеглица из Украјине. Када се заврше ратна дејства у Украјини, тамо ће се дуже осећати политичка криза, прилив људи из тог подручја ће бити настављен – то су људи који су образовани и имају релативно високу куповну моћ, они су спремни да се интегришу у друштво земље у коју су дошли, имајући у виду да су им планови да се задрже дуже", подвукао је Станић.

Било би врло корисно, истиче Станић, када би одређене компаније у већинском власништву западног капитала које су смањиле пословну активност или је суспендовале у Русији део својих операција пребациле у Србију.

"Када погледате резултат целе године у вредносном износу, извоз у Русију је био већи него 2021. године, у Украјину мањи, али ни од једног ни од другог тржишта наши привредници који су раније у њих извозили нису одустали", закључио је Станић.